Области студирања

У Србији се мастер студије организују на универзитетима, факултетима, високим школама академских и струковних студија. На том степену студије трају једну или две године (60 или 120 ЕСПБ). За упис на мастер студијски програм студенти морају да заврше програм основних студија у обиму од најмање 180 ЕСПБ (ако желе да се упишу на двогодишње мастер студије) или у обиму од најмање 240 ЕСПБ (ако желе да упишу једногодишње мастер студије). Да би завршили мастер студијски програм, студенти морају да напишу и одбране завршни рад на крају студија. 

Специјалистичке студије трају годину дана и могу бити академске или струковне. Програми специјалистичких академских студија могу се спроводити на универзитетима, факултетима и високим школама академских студија. Специјалистичке струковне студије могу се спроводити на универзитетима, факултетима, високим школама струковних студија и академијама струковних студија.

Наставним планом и програмом специјалистичких студија може бити предвиђена израда завршног рада. За упис на студијске програме специјалистичких студија студенти морају да заврше програм основних студија.

Захтеви у погледу уписа

Високообразовне установе уређују захтеве и поступке за упис студената на програме тог студијског степена.

Општи услов да се упишу студије другог циклуса јесу завршене студије првог циклуса (бечелор ниво) и стечена диплома. Други услов је да се положи пријемни испит ако се он организује у тој установи. Избор кандидата се заснива на критеријумима које одређују саме високообразовне институције. Већина високообразовних институција за селекцију кандидата користи просечну оцену са првог нивоа студија уз пријемни испит. Неке установе постављају другачије услове за студенте који су завршили програме првог циклуса који нису сродни са студијским програмом за који се пријављују. Од ових студената може бити захтевано да положе додатне испите да би моги да се пријаве за жељени студијски програм. Неке установе не организују пријемни испит већ врше избор на основу других критеријума (просечна оцена или неке друге референце, попут радног искуства или академских активности у релевантној области итд.).

Поступак уписа започиње објављивањем конкурса у којем се назначава број студената који ће бити примљен на одређени студијски програм, услови за упис, критеријуми за рангирање кандидата и поступак за спровођење конкурса.  

Високообразовна установа утврђује број студената, који не може бити већи од броја који је дефинисан у дозволи за рад.

Наставни план и програм

Наставни план и програм се осмишљава на нивоу установе. Ипак, за одређене професије (наставници који раде у основним школама, лекари, фармацеути и слична занимања) неки елементи студијских програма се шире дефинишу националним прописима (Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о здравственој заштити и Закон о лековима). Студијски програми се састоје од обавезних и изборних предмета.

Језик на којем се изводи настава је српски, при чему високообразовне установе могу организовати испите, неке делове целокупног студијског програма на језику националних мањина или на неком другом страном језику.

Наставне методе

У поређењу са првим степеном, мањи број студената уписује студије другог степена. Предавања се углавном држе за велике групе студената.

Комисија за акредитацију и проверу квалитета утврђује правила и прописе на основу којих се прописује максимални број студената који могу да присуствују предавањима на сваком студијском степену и за сваку област студирања (техничко-технолошке науке, друштвено-хуманистичке науке, природно-математичке науке, медицинске науке, уметност). Тим прописима се уређује и број студената који могу присуствовати практикумима и вежбама – који се уобичајено организују у мањим групама.

Не постоје одређена правила о коришћењу наставних метода на студијама другог циклуса. Наставници у високом образовању морају организовати своја предавања у складу са наставним планом и програмом, при чему се не прописују наставне методе које они треба да примењују.

Наставни материјали, као што су књиге и аудио-визуелни материјали, уобичајено се користе у наставном процесу, али они нису увек бесплатни за студенте. Ипак, од студента се очекује да користе зе материјале када припремају испите.

Напредовање студената

Овај део је исти као за основне студије. За више информација види одељак Основне студије.

Могућност запошљавања

Овај део је исти као за основне студије. За више информација види одељак Основне студије.

Оцењивање студената

Оцењивање студената је континуиран процес који се заснива на предиспитним активностима и успеху студената на испитима. Студенти стичу одређени број ЕСПБ за сваку активност коју спроведу у току студија. Максималан број бодова који студент може да стекне је 100, од којих најмање 30 бодова студент стиче за предиспитне активности. Успех студената се оцењује оценама од 5 (није положио/положила) до 10 (одличан/одлична).

Додела диплома

Орган који је одговоран за издавање диплома је високообразовна установа. Након завршетка првог степена високог образовања, студент добија диплому са назначеним звањем, просечном оценом и бројем постигнутих ЕСПБ бодова. Студент добија и додатак дипломи који садржи информације о степену, врсти и садржају студија које је студент са успехом завршио.

ENIC/NARIC Србија (Центар за информисање о признавању иностраних високошколских исправа и признавање у сврху запошљавања) је основан 2015. године. Овај орган регулише процедуре признавања страних диплома, у сврху запошљавања. О признавању диплома у сврху наставка образовања одлучују високошколске институције.