Током деведесетих година, број установа које пружају формално образовање одраслих је значајно смањен, те је преостао само мали број школа за основно образовање одраслих. Према Eurostat подацима из 2008. године, само 3% одраслих у Србији је учествовало у програмима образовања одраслих. У протеклој деценији позиција образовања одраслих је почела да се мења, у погледу законског оквира и броја носилаца формалног и неформалног образовања одраслих. Као резултат тога, према подацима прикупљеним 2011. године од стране Републичког завода за статистику (прва анкета о образовању одраслих), 16,5% одраслих је у тој години учествовало у образовању и обуци одраслих. Према другој анкети о образовању одраслих спроведеној 2016. године, проценат учешћа је незнатно повећан на 19,8%. Међутим, географски распоред установа које обезбеђују образовање одраслих и даље фаворизује становништво које живи у великим градовима, док сеоским подручјима недостају овакви програми.
Образовање одраслих је 2012. године укључено у ширу стратегију образовања – Стратегију развоја образовања у Републици Србији до 2020. Та стратегија имала је за циљ да најмање 7% одраслих у Србији укључи у неку врсту програма образовања и обуке одраслих, без обзира на њихове социо-економске и друге карактеристике.
Влада Републике Србије је 2021. године усвојила Стратегију развоја образовања у Републици Србији до 2030. године. Она се односи на све нивое образовања од ISCED 0 до ISCED 8, на образовање одраслих, образовање наставника и хоризонталне аспекте образовног система.
Један од општих циљева дефинисаних у документу односи се на квалитет наставе и учења, правичност и доступност образовања и јачање образовне улоге у свим образовним институцијама укључујући и установе за образовање одраслих.
Стратегијом је дефинисано и неколико релевантних индикатора:
- Повећање стопе учешћа одраслих у образовању и обуци
- Смањење процента одраслих полазника који напуштају основно образовање одраслих
- Унапређење мреже јавно признатих организатора активности образовања одраслих и других установа, као и повећање броја пружалаца услуга.
Законски, образовање одраслих је регулисано Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о образовању одраслих. Закон о образовању одраслих бави се образовањем одраслих у контексту целоживотног учења. Овим законом је по први пут регулисано неформално образовање и уведена је могућност стицања квалификација током живота.
У складу са Законом о образовању одраслих, активности у оквиру образовања и обуке одраслих одвијају се према Годишњем плану образовања одраслих.
Годишњи план образовања одраслих 2021. дефинише четири приоритетне области образовања одраслих у 2021. години:
- Повећање понуде програма и пружаоца услуга образовања и обуке одраслих на територији Републике Србије у оквиру система формалног и неформалног образовања
- Унапређење система осигурања квалитета у образовању одраслих
- Развој система за признавање претходног учења и унапређење целоживотног учења
- Успостављање подрегистра јавно признатих организатора активности образовања одраслих
Овим документом дефинисане су главне активности у свим приоритетним областима.
Годишњи план образовања одраслих 2021. односи се и на финансијска средства за реализацију свих планираних активности и мера у 2021. години. Он обухвата план преквалификација, доквалификација и програма усавршавања у свим установама за образовање одраслих и план образовања наставника за реализацију наставног плана и програма у основном образовању одраслих у току школске 2020/2021.
Други важан документ је Правилник о ближим условима у погледу програма, кадра, простора, опреме и наставних средстава за стицање статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих. Према њему, основна школа, средња школа или друга установа може стећи статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих. Услови дефинисани у овом документу тичу се програма, компетенција и квалификација особља, наставних метода, материјала и простора. Све установе у којима се може реализовати програм образовања одраслих (не само програм формалног образовања или преквалификације већ и програм који обухвата унапређење компетенција, лични и професионални развој, унапређење свакодневног живота и каријерно вођење и саветовање) могу да добију овај статус.
Према Закону о националном оквиру квалификација, акредитацију ове врсте установа врши Агенција за квалификације. Закон о националном оквиру квалификација важан је и у погледу утврђивања Листе квалификација Републике Србије и признавања претходног учења, али и у погледу односа политике тржишта рада и образовне политике.
Листа квалификација описује квалификације које се могу стећи кроз формално, неформално или информално учење и комбинује више од 4 000 квалификација за све нивое образовања. Ово је један од основних инструмената за праћење усклађености тржишта рада и образовног система. Процес повезивања Националног оквира квалификација са Европским оквиром квалификација завршен је 2021. године. Примена овог процеса у образовном систему и тржишту рада омогућиће признавање и упоредивост квалификација стечених у Србији са квалификацијама стеченим у другим земљама.
Процес признавања претходног учења (ППУ) предвиђен је Законом о основама система образовања и васпитања. У 2021. години започето је пилотирање ППУ. Овај процес ће омогућити одраслима који су стекли знања и вештине ван образовног система кроз информално или неформално учење да стекну одговарајућу квалификацију.
Такође, Правилник о општим стандардима постигнућа за основно образовање одраслих дефинише опште компетенције одраслих као што су српски језик, енглески језик, математика, дигитална писменост, основне животне вештине и др.