Надлежни органи

Надлежни органи у процесу осигурања квалитета у високом образовању дефинисани су Законом о високом образовању. Та тела су:

Национални савет за високо образовање је тело одговорно за обезбеђивање развоја и унапређење квалитета високог образовања. Састоји се од 17 чланова које именује Влада Републике Србије.

Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) обављања пословe акредитације, провере квалитета високошколских установа и јединица у њиховом саставу, вредновање студијских програма и обезбеђивање квалитета у високом образовању

Комисија за акредитацију је стручни орган Националног акредитационог тела. Састоји се од 17  чланова које бира управни одбор Националног акредитационог тела на предлог Националног савета за високо образовање. Она ”спроводи поступак акредитације високошколских установа и студијских програма и поступак спољашње провере квалитета високошколских установа, у складу са законом и прописаним поступком и стандардима за акредитацију и за спољашњу проверу квалитета”.

Комисија за акредитацију има следеће задатке:

1. Одлучивање о захтеву за акредитацију и спроводи поступак акредитације установа и студијских програма у области високог образовања;
2. Сачињавање извештај о почетној акредитацији у поступку издавања дозволе за рад;
3. Спровођење поступка спољашње провере квалитета;
4. Старање о хармонизацији примене стандарда и процедура у области акредитације, у оквиру европског простора високог образовања;
5. Обављање и других послове у складу са статутом Националног акредитационог тела.

Приступи и методи за осигурање квалитета

Систем осигурања квалитета дефинисан је Законом о високом образовању, који доноси Народна скупштина Србије на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја и повезаним правилницима који дефинишу стандарде и поступке за спољашњу проверу квалитета високошколских установа и студијских програма (спроводе се одвојено). Правилнике доноси Национални савет за високо образовање.

Комисија за акредитацију спроводи поступак спољашње провере квалитета редовно у четвртој години акредитационог циклуса или ванредно по захтеву Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Националног савета за високо образовање. Извештај о спољашњој провери Комисија доставља високошколској установи и подносиоцу захтева за ванредну проверу.

Стандарди за спољашњу проверу квалитета дефинисани су правилником који усваја Национални савет за високо су:

• Стандард 1: Спољашња провера квалитета полази од резултата самовредновања високошколске установе.
• Стандард 2: Спољашња провера квалитета заснива се на провери испуњености утврђених и објављених стандарда квалитета високошколске установе и њених програма.
• Стандард 3: Спољашња провера квалитета обухвата проверу испуњености стандарда квалитета у унапред дефинисаним областима: настава, наставно особље, истраживање, оцењивање студената, уџбеници и литература, библиотека и информациони ресурси, простор и опрема, ненаставно особље, процес управљања, јавност рада.
• Стандард 4: Резултат спољашње провере квалитета високошколске установе утврђује се на основу унапред познатих и јасних критеријума, од стране надлежног тела, у складу са законом.
• Стандард 5: Спољашња провера квалитета мора бити организована на начин који обезбеђује унапређење квалитета високошколских установа. Учесници у поступку спољашње провере квалитета морају имати јасно одређену надлежност и одговорност.
• Стандард 6: Поступак спољашње провере квалитета мора да буде конципиран тако да обезбеђује његову сврсисходност у смислу унапређења нивоа квалитета високошколских установа.
• Стандард 7: Извештај о спољашњој провери квалитета треба да буде написан тако да саставни делови извештаја буду назначени. Треба обезбедити да се све одлуке, налази и препоруке у извештају могу лако пронаћи.
• Стандард 8: Спољашња провера квалитета високошколске установе треба да се одвија у одређеном временском интервалу, који је унапред утврђен и објављен.
• Стандард 9: Поступак спољашње провере квалитета се унапређује и прилагођава променама у области високог образовања.

Процедура: Комисија за акредитацију именује поткомисију која се састоји од најмање два члана Комисије и једног представника студената без права одлучивања. Чланови могу бити додатно и стручњаци из области или представници релевантних установа (на пример тржишта рада). Два рецензента именована од стране Комисије за акредитацију раде анализу предате документације и оцењују резултате самовредновања у односу на прописане стандарде. Извештај рецензенти подносе Комисији за акредитацију. Поткмисија утврђује чињенице од значаја непосредним увидом у рад високошколске установе.

Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде дефинисане Правилником о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма  и Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа. Поступак акредитације се спроводи редовно, у року од седам година, и раније на захтев високошколске установе. Национално акредитационо тело доноси уверење о акредитацији.

Самовредновање и унутрашње осигурање квалитета студијских програма, наставе и радних услова дефинишу се општим актом сваке високошколске установе у складу са Законом о високом образовању. Високошколска установа дефинише своје интерне документе и поступке потребне за интерно осигурање квалитета. Самовредновање се одвија у интервалима не већим од три године. Студентско оцењивање квалитета академских програма део је поступка осигурања квалитета. Извештај о поступку и резултатима самовредновања достављају се Националном акредитационом телу.