Иницијално образовање наставника у основном и средњем образовању и васпитача у предшколским установама, као и услови за њихов рад и стручно усавршавање уређују се Законом о основама система образовања и васпитања.
Иницијално образовање, услови за рад и професионални развој академског особља уређује се Законом о високом образовању, а прецизније статутима и правилницима установа високог образовања.
Иницијално образовање васпитача обавља се:
• у средњим медицинским школама
• на високим школама струковних студија
• на универзитетима (на факултетима за образовање наставника).
Особље предшколске установе које раде са децом до 3 године образују се у средњим медицинским школама, на модулу за медицинске сестре које раде у предшколским установама. Васпитачи у предшколским установама који раде са децом од 3 године и више образују се на високим школама струковних студија који трају 3 године (180 ЕСПБ) или на универзитетским програмима у трајању од 4 године (240 ЕСПБ).
Учитељи који предају у прва четири разреда основне школе (разредна настава) стичу дипломе на учитељском факултету.
Предметни наставници (од 5. до 8. разреда основне школе и током читаве средње школе) завршавају студије на другим факултетима везаним за посебне области (нпр. математику, биологију, хемију итд.).
Са изузетком високих школа струковних студија и факултета који обезбеђују програме у вези са образовањем (специјална едукација и рехабилитација, психологија, педагогија, андрагогија), високоoбразовне установе уопштено нису усмерене на образовање наставника, иако студенти који дипломирају у поменутим установама често постану наставници.
Од 2009. године, према новијем законском захтеву, свако лице које жели да започне наставнички позив неопходно је да стекну 36 бодова у области психологије, педагогије и наставних метода, уз додатак праксе у образовним установама. То правило се не односи на академско особље од којег се очекује да поседује компетенције научног ангажовања и истраживачког рада у високоoбразовним установама.
Васпитачи у предшколским установама стичу диплому основних студија неопходну за запослење. Специјализација или мастер програми нису обавезни за њих. Када је реч о свим другим наставницима у основном, средњем и високом образовању, иницијално образовање значи стицање дипломе мастер студија. За више степене звања у високом образовању неопходно је завршити докторске студије.
Васпитачи који раде у предшколским установама и учитељи/наставници који раде у школама морају положити испит за лиценцу након једне године уводног периода током свог првог запослења како би наставили каријеру васпитача, односно учитеља или наставника. Не постоји такав захтев за наставно особље терцијарног образовања.
Професионални развој наставника је захтев који се дефинише законом. Наставници један део свог радног времена морају да посвете стручном усавршавању како би задржали посао и лиценцу. Не захтева се професионални развој академског особља нити се он уређује законом; ипак, професионални развој је неопходан за напредовање у каријери и углавном се заснива на научном раду.
Центар за професионални развој запослених у образовању у оквиру Завода за унапређивање образовања одговоран је за:
- утврђивање стандарда наставничких компетенција,
- иницијaлно образовање, услове рада као и њихов професионални развој,
- унапређивање система стручног усавршавања,
- уређење увођења у посао наставника, васпитача и стручних сарадника и полагања испита за стицање лиценце за рад у образовању,
- за спровођење међународних програма професионалног развоја и
- припрему материјала и приручника намењених наставницима.