Оцењивање ученика

Формативно оцењивање је главни облик оцењивања током општег средњег образовања. Спроводи се у континуитету за сваки предмет, коришћењем три облика испитивања: усмено, писмено и практичан рад. Оцењивање се заснива на неколико принципа: објективности, релевантности, неопходности примене различитих метода и техника процене, праведности, ажурности, недискриминацији и поштовању индивидуалних разлика, старости, капацитета, потреба, ранијих постигнућа и услова.

Знање ученика (вештине, учинак, практичан рад, ангажовање) вреднује се помоћу петостепене скале квалитативних и квантитативних оцена: 5 (одличан), 4 (врло добар), 3 (добар), 2 (довољан), 1 (недовољан). На исти начин се оцењује и владање ученика.

Током једног полугодишта, сваки ученик мора да има најмање четири оцене из сваког предмета, које се користе на крају семестра за формирање коначне оцене. Коначну оцену предлаже наставник, а одобрава наставничко веће. Просек оцена израчунава се на крају првог полугодишта као просек свих завршних разреда у том полугодишту, а на крају школске године, на основу свих оцена у току те године. Постоје четири категорије просека оцена: одличан (> 4,50), врло добар (3,50-4,49), добар (2,50-3,49), довољан (< 2,49). Просек се не може израчунати уколико је нека од коначних оцена 1 (објашњено у делу „Напредовање ученика”).

Све оцене, укључујући коначне, просечне и било које друге напомене о оцењивању и напредовању ученика, воде се у школској евиденцији. На крају сваког полугодишта и школске године ученици добијају извештаје са тим информацијама. 

Сумативно оцењивање врши се у неколико наврата током општег средњег образовања.

• Матурским испитом се процењују компетенције стечене током средње школе и обавезан је за све ученике на крају четвртог разреда општег средњег образовања. Ученици морају да положе овај испит како би завршили средњу школу. Састоји се од два дела:
  • општи део: тест и есеј на српском, односно матерњем језику, и књижевност за све ученике и математика или страни језик, зависно од смера за који се ученик определио (друштвене или природне науке);
  • посебни део: ученици морају да напишу матурски рад из било којег предмета који сами изаберу.

Према Закону о основама система образовања и васпитања и Закону о средњем образовању, школски савет је одговоран за утврђивање програма матурског испита и детаље примене. Оцене на матурском испиту (1–5, исте као за формативно оцењивање) не утичу на даље школовање. Међутим, положен испит (сви делови положени са најмањом оценом 2) предуслов је за завршетак гимназије. 

• Разредни испит – видети део о напредовању ученика.
• Поправни испит – видети део о напредовању ученика.
• Допунски испит – за ученике који прелазе са једног школског програма на други.

Сви облици оцењивања и критеријуми за оцењивање могу се прилагодити ученицима са сметњама у развоју, у складу са њиховим индивидуалним образовним плановима.

Како је најавило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, општи завршни испит (државна матура) постепено ће заменити матурски испит, почев од школске 2021/22. Овај нови испит је пилотиран током школске 2019/2020.године.  Овај испит ће имати исту улогу, али и додатну: планирано је да се користи као критеријум за упис на високошколску установу.

Напредовање ученика

Ученици чије су коначне оцене на крају школске године бар довољне (2) могу прећи у следећи разред, и то је најчешћи случај. Међутим ученик може, у одређеним околностима, да понавља разред. Ако ученик има до две недовољне (1) коначне оцене на крају школске године, дужан је да полаже поправни испит из тих предмета. Уколико не положи тај испит, мора да понавља разред. У случају да имају више од две недовољне коначне оцене на крају школске године, ученик аутоматски мора да понавља разред. Ученици четвртог разреда не могу да понављају разред; у случају да имају недовољне завршне оцене, понављају полагање поправних испита све док не положе.

Ученици који су на крају полугодишта неоцењени (на пример, због одсуства током полугодишта) морају да полажу разредни испит из тих предмета. Ученици који не положе те испите пролазе наведену процедуру. Разредни испит је такође намењен ученицима који уче код куће или даљински. 

Ученици који су по својим способностима и достигнућима високо изнад просека могу, ако то одобре школски савет и директор, да се пребаце на убрзано образовање, које им омогућава да заврше два разреда у једној  години. Они се оцењују путем разредног испита, по истим правилима која су већ описана.

Напредовање ученика са сметњама у развоју одређено је њиховим индивидуалним образовним плановима.

Сертификација

Ученик који заврши сва четири разреда и положи матурски испит сматра се да је завршио општу средњу школу. Ученик који је завршио општу средњу школу добија сведочанства о завршетку разреда (одвојено за сваки разред), као и сведочанство о завршеној средњој школи, какво је одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја и које издаје школа.