Дефинисање циљних група

Образовни систем пружа подршку деци са интелектуалним, чулним и моторичким потешкоћама и сметњама у развоју.

Главна идеја је да сва деца, без обзира на озбиљност сметњи, имају право да похађају редовне програме у предшколском, основном и средњем образовању. Они имају право на додатну индивидуалну односно групну образовну подршку у редовним школама. У супротном, они могу похађати посебну школу за децу са сметњама у развоју, ако њихови родитељи тако одлуче.

Додатна помоћ пружа се Индивидуалним образовним планом (ИОП), ако претходно прилагођавање и отклањање физичких и комуникацијских сметњи нису омогућили постизање општих исхода образовања.

Индивидуалним образовним планом (ИОП) одређују се потребе сваког детета односно ученика. ИОП се заснива на психолошкој процени, а саставља га тим стручњака у школи и родитеља (тим за инклузију).

Захтеви за упис и одабир школе

Родитељи могу да одаберу да ли желе да своје дете упишу у:

• редовну школу или
• школу за образовање деце са сметњама у развоју.

У редовној школи се организује процена спремности и знања за сву децу. Тестирање деце са физичким и чулним сметњама спроводи се уз употребу видова тестирања који су најбоље прилагођени деци.

Школе за образовање деце са сметњама у развоју највероватније ће изабрати родитељи деце са озбиљним сметњама разних врста. Деца се у ове школе уписују на основу мишљења међуминистарске комисије за процену потреба за додатним образовањем, здравственог стања и социјалне подршке.

Узраст и подела ученика у групе

У редовној школи не може бити више од два ученика са потешкоћама и сметњама у развоју у сваком одељењу.

Број деце у сваком одељењу у школама за образовање деце са сметњама у развоју знатно је мањи и зависи од озбиљности сметњи. То је неопходно јер је подучавање често индивидуализовано. Одељења у основним школама за образовање деце са сметњама у развоју не могу да имају више од десет ученика, а у средњим школама не може бити више од дванаест ученика у одељењу, док предшколске групе могу имати четворо до шесторо деце.

Наставни план и програм, предмети

Од 2012. године наставни план и програм у школама за образовање деце са сметњама у развоју изједначен је са оним у редовним школама (видети одељке „Подучавање и учење” у темама о основном образовању и о средњем образовању) али је смањеног обима. Број часова у току недеље и године такође је исти; ипак, школски час траје краће – 30 минута.

Наставни план и програм у редовним школама може бити делимично прилагођен или потпуно измењен Индивидуалним образовним планом у зависности од потреба деце. Процедура усвајања таквог плана одређена је посебним прописима.

Наставне методе и материјали

У складу са Правилником о програму свих облика рада стручних сарадника, дефектолози раде са децом у школама за образовање деце са сметњама у развоју. Све наставне методе и облици рада прилагођавају се сваком детету појединачно и његовој или њеној врсти ометености или потешкоће. Наставни и други материјали, као што су играчке, такође се усклађују са потребама деце.

Дефектолози су одговорни и за саветовање, превенцију, дијагностику и третман све деце којој је неопходна додатна образовна подршка (деца са сензорним оштећењима, перцептивним и моторичким сметњама, психофизичким оштећењима, говорно-језичким поремећајима, потешкоћама у учењу, сметњама у социјалном и емоционалном понашању и другим потешкоћама).

Логопед ради са децом са језичким поремећајима, на њиховој превенцији, идентификацији, дијагностици, стимулацији и рехабилитацији. Логопед ради са децом појединачно или у групи, са родитељима и наставницима; такође, сарађује са другим стручњацима и наставницима у установи.

Напредак ученика

Напредак ученика са тешкоћама и сметњама у развоју одређује се Индивидуалним образовним планом.

Овај план омогућава прилагођавање односно измене завршног тестирања, изостављање неких делова. Услови у којима се одвија тестирање морају обезбедити превазилажење физичких и комуникацијских препрека.

Сам Индивидуални образовни план оцењује се према већ утврђеној динамици и тиме се установљава да ли и даље постоји потреба за изменама и спровођењем.

Ако дете са потешкоћама и сметњама у развоју прати редовни школски програм без Индивидуалног образовног плана, потребе и потешкоће детета у пуној мери се разматрају и приступа им се у складу са тиме.

Сертификација

Не постоји разлика у сертификацији ученика са потешкоћама и сметњама у развоју и редовних ученика у редовним школама.

Осим ђачке књижице са завршним оценама, ученици добијају сертификат о завршеном разреду на крају сваког разреда. На крају осмог разреда ученици добијају сведочанство као доказ о завршеној основној школи, а на крају средње школе ученици добијају диплому. Индивидуални образовни план води се засебно.