Постоје две главне категорије образовних програма за одрасле у Србији – формални и неформални.

Формално образовање је део школског система и спроводи се у основним и средњим школама, . Највећим делом оно је врло слично редовном основном и средњем образовању ученика (наставни план и програм, методе подучавања, оцењивање, додељивање диплома итд.). Ипак, учињена су неопходна прилагођавања узраста ученика и њихових могућности, укључујући могућност убрзаног завршавања школског програма у односу на време које је уобичајено потребно редовним ученицима. Формално образовање одраслих намењено је особама које су пропустиле могућност да заврше школске програме општег и стручног образовања.

Неформално образовање, у које се сврставају сви програми изван школског система, може обухватити структурално различите врсте обука (различито трајање, различите циљне групе, теме итд.). Таква врста образовања не омогућава прелазак на виши ниво образовања; ипак, ученицима обезбеђује стицање вештина, знања и способности кључних за професионални развој, што се документује дипломом која служи као доказ о стеченим квалификацијама. Неформално образовање одраслих намењено је особама које су делимично или потпуно завршиле формално образовање а које желе да унапреде своје вештине или да се преквалификују у друго занимање.

Образовање и обуке одраслих намењени су особама које:

• су изгубиле право да учествују у програмима редовног основног и средњег образовања, како се дефинише у Закону о основама система образовања и васпитања (није испоштован захтев у погледу узраста);
• не поседују квлификације неопходне за тржиште рада;
• су незапослене и којима је потребна преквалификција или доквалификација да би задовољиле потребе тржишта рада;
• којима је потребно стручно усавршавање да би повећале могућности за развој каријере;
• припадају рањивим друштвеним групама (особе са инвалидитетом, припадници ромске популације, жене итд.) и којима је потребна доквалификација како би повећале могућност да се запосле.

У систему формалног образовања одраслих, полазници програма основног образовања су особе старије од 15 година, а програма средњег образовања особе старије од 17 година.

У програмима неформалног образовања одраслих полазници морају бити старији од 18 година. Остали захтеви се утврђују у конкретним програмима и могу се разликовати од случаја до случаја (на пример, незапосленост, финансијско стање, старосна граница, претходно искуство итд.).

Мере за повећање постигнућа у основним вештинама

Опште формално образовање одраслих намењено је особама које из било којег разлога нису завршиле редовно основно и/или опште средње образовање. Усмерено је на стицање кључних компетенција у току општег образовања, уз истицање развоја функционалне писмености ученика. Основно образовање одраслих траје између три и пет година и обухвата осам разреда основног образовања. Заснива се на наставном плану и програму за основно образовање (види одељак Настава и учење у основном образовању). Опште средње образовање уобичајено траје четири године, али се може завршити и у краћем року, што је предвиђено Законом о средњем образовању и васпитању. Слично претходном, за програме образовања одраслих примењује се наставни план и програм за опште средње образовање (види одељак Настава и учење у општем средњем образовању).

Особе које су из различитих разлога одустале од средњег образовања могу да наставе образовање. Сви претходно завршени разреди и положени предмети се у овом случају признају, док одређени додатни испити морају бити неопходни пре пријема у одговарајући разред.

Добар пример ове врсте мера у образовању одраслих је пројекат ”Друга шанса”, који је трајао од 2011. до 2013. године. Кроз овај пројекат, 4000 одраслих изнад 15 година који нису завршили основно образовање прошло је кроз програм ”Функционално основно образовање одраслих”. Програм је био подељен у 3 циклуса, од којих је сваки трајао по годину дана, који је покривао цео програм основног образовања и обуку за одабрану професију. Након завршеног програма, полазници су добили дипломе основне школе и сертификате о професионалним компетенцијама. Овај програм је спроведен у 80 основних и 75 средњих стручних школа, и у њему је учествовало више од 1000 наставника посебно обучених за спровођење програма.

Мере за стицање признатих квалификација у одраслом добу

Стручно формално образовање одраслих усмерено је на стручне или професионалне компетенције у току стручног образовања, у складу са потребама ученика и захтевима тржишта рада. Траје од једне до четири године, зависно од врсте програма (редовно стручно образовање, програми специјалистичког образовања и стручна пракса). Ти програми се заснивају на наставном плану и програму средњих стручних школа и обухватају следеће области:  

• пољопривреду, производњу и прераду хране,
• геодезију и грађевинарство,
• економију, право и администрацију,
• природне науке и математику,
• електронско инжењерство,
• индустрију текстила и коже,
• личне услуге,
• саобраћај, 
• машинско инжењерство и  обраду метала,
• здравствену заштиту и друштвену бригу,
• хемију,
• геологију, рударство и металургију,
• шумарство и прераду дрвета,
• трговину, угоститељство и туризам,
• културу, уметности и јавно информисање.

Поред регуларних образовних категорија (опште и стручно), средње стручне школе нуде специјализоване програме и шегртовање који трају годину или две дана. Одрасли полазници специјалистичких програма морају да имају најмање две године радног искуства, као и диплому одговарајуће школе.

Након завршетка специјализованих програма или шегртовања, полазници су дужни да полажу посебан испит који оцењује вештине и знање потребне за одговарајући позив. Они који успешно положе испит добијају сертификат.

Посебни програми за образовање одраслих који трају две до три године, програми обуке и специјализовани програми се спроводе у школама за образовање одраслих.

Мере усмерене ка прелазу на тржиште рада

Главна установа које обезбеђују програме за образовање одраслих незапосленим особама је Национални биро за запошљавање Републике Србије. Особама које су квалификоване за услуге доступне у овој институцији, следеће врсте додатних образовних програма могу бити организовани без новчане надокнаде:

• професионалне праксе
• програми за стицање практичних знања
• клубови за активно тражење посла
• преквалификација и стицање додатних квалификација
• тренинзи за предузетнике (start-up)
• тренинзи за активно тражење посла
• тренинзи по захтеву послодавца
• каријерно вођење и саветовање

Све незапослене особе између 15 и 65 година имају приступ овим програмима и осталим бенефицијама кроз Национални биро за запошљавање, као што су сервис за тражење посла, социјално и здравствено осигурање, финансијска надокнада за незапослене и друге.

Мере за организовање слободног (популарног) образовања одраслих

Неформално образовање одраслих укључује све образовне програме и програме обуке изван школског система. Дефинише се као организовани процес учења одраслих путем посебно развијених програма за стицање знања и вештина неопходних за професионални развој, што је предуслов за успешно запошљавање и учешће у друштву.  

Програми неформалног образовања обухватају следеће области:

• писменост на матерњем језику и математичку писменост,
• предузетништво и менаџмент,
• медијску писменост,
• науку и технологију,
• рачунарску писменост,
• стране језике,
• екологију и заштиту животне средине,
• базбедност на раду,
• уметности,
• грађанска права и
• каријерно вођење за потребе унапређивања вештина тражења посла.

Зависно од предвиђених потреба тржишта рада, могу се организовати други програми како би се унапредиле вештине и квалификације полазника.

Друге врсте јавно субвенционисаних мера за образовање одраслих

Још један облик неформалног образовања су обуке за наставнике и програми стручног усавршавања, који су посебна тема одељка Наставници и образовно особље.