Врсте институција

Опште средње образовање у Србији траје четири године и обично му следи високо образовање јер ученици након завршетка нису квалификовани за тржиште рада. Школе су најчешће бесплатне јавне школе, али постоје и приватне и стране школе. Систем општег средњег образовања обухвата:

• опште гимназије као најчешћи облик општег средњег образовања. Те школе могу да буду првенствено усмерене на друштвене или природне науке, или подједнако и на једне и на друге (општи смер). Обично ученици у истој гимназији могу да одаберу смер који им више одговара. Неке гимназије имају двојезичну наставу, што значи да се одређени број часова одвија на страном језику;

• средње школе за надарене за ученике са јаком мотивацијом, талентом, вештинама и знањима у одређеној области:​
  • Математичка гимназија,
  • Филолошка гимназија,
  • Гимназија специјализована за физику и
  • Гимназија специјализована за ИКТ науке;​

• средње школе за специјално образовање за ученике са озбиљним тешкоћама у учењу и/или инвалидитетом.

Географска доступност

Према Закону о основама система образовања и васпитања, критеријуме за оснивање мреже општег средњег образовања одређује Влада, на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Услови уписа и избор школа

Најважнији услов за пријем у средњу школу је завршетак основног образовања. Пошто свака школа има претходно утврђени максималан број ученика, будући ученици морају да буду рангирани. Рангирање се заснива на следећим критеријумима:

• резултати завршног испита на крају основног образовања. Максималан број бодова на овом испиту је 40 (матерњи језик – 16 бодова, математика – 16 бодова, природне и друштвене науке – 8 бодова);
• постигнућа у основној школи, мерено укупном просечном оценом у 6, 7. и 8. разреду основне школе, помножено са 4. Максималан број бодова је 60;
• резултати пријемног испита, уколико такав испит захтева школа. Пријемни испити су неопходни за пријем у школе за надарене, док опште гимназије немају овај испит;
• постигнућа на међународним и националним такмичењима у школском програму, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Само такмичења током 8. разреда основне школе рачунају се за пријем у средњу школу, а бодови добијени по том основу су додатни бодови јер су такмичења опциона. На међународном такмичењу ученик може да стекне 20 бодова за прво место, 18 бодова за друго место и 14 бодова за треће место, док прво, друго и треће место на националном такмичењу носе 8, 6 и 4 бода пропорционално.  

Сви ученици морају да поднесу списак од 20 средњих школа за које су заинтересовани, рангираних по њиховом избору. На списку могу да се налазе и средње стручне школе. Затим се резултати сваког ученика и његове/њене преференције упоређују са списковима и резултатима других ученика. Ученик се потом прима у школу са његовог/њеног списка преференција за коју има довољно бодова да се квалификује.

Ученици могу да изаберу школу која се налази било где у земљи, без обзира на место пребивалишта. Ако је примљен/а у школу која није у његовом/њеном месту пребивалишта, ученик може поднети захтев за смештај у студентском дому у граду у којем се налази школа.

Узраст и груписање ученика

Ученици обично уписују средњу школу у узрасту од 15 година, те су стога у разредима најчешће ученици истог узраста. Разреди су подељени у мање групе – одељења. Свако одељење се састоји од највише 30 ученика. У неким случајевима, одељења се могу поделити на мање групе, према посебним потребама наставе. Одељења у школама за надарене ученике имају 20 до 24 ученика.

Одељење може да има највише два ученика са тешкоћама у учењу и таква одељења имају мањи укупан број ученика. Одељења у средњим школама за специјално образовање не могу имати више од 12 ученика.

Опште средње образовање се обично завршава до 19. године, будући да траје четири године.

Организација школске године

Министарство просвете, науке и технолошког развоја издаје школски календар сваке године за наредну годину.

Сваки разред траје једну школску годину. Школска година почиње 1. септембра, а завршава се 31. августа, али радни дани наставника и школског особља су и пре и после тих датума. Наставни део школске године састоји се од два полугодишта:

• прво полугодиште почиње првог радног дана септембра, а завршава један или два радна дана пре 31.  децембра;
• друго полугодиште почиње најближег радног дана 20. јануару и завршава се  последњег радног дана у претпоследњој недељи маја за ученике 4. разреда, а последњег радног дана у трећој недељи јуна за остале ученике.

Овај распоред је заснован на укупно потребних 33/37 радних недеља и 165/185 радних дана. Ученици завршног разреда завршавају школску годину раније како би се припремили за завршни и пријемни испит. У току школске године постоје три паузе:

• зимски распуст (између првог и другог полугодишта);
• пролећни распуст (обично пет радних дана око православног Васкрса у априлу или мају);
• летњи распуст (између другог полугодишта и првог полугодишта наредне школске године).

Осим тога, постоји неколико једнодневних или дводневних пауза за националне или верске празнике, у складу са Законом о националним и другим празницима.

Традиционално, ученици од 1. до 3. разреда 28. јуна примају школске извештаје са оценама за завршену годину/разред, док ученици 4. разреда добијају извештаје са оценама и сведочанства на датум који се утврђује сваке године. 

О тачним датумима почетка и краја школске године за наставнике се одлучује на институционалном (школском) нивоу. Према одредбама централног нивоа, наставници имају право на дане одмора као и било који други запослени (минимум је 20 дана годишње за наставнике који се уводи у професију), које су дужни да искористе током школских распуста. Наставници обично почињу школску годину неколико недеља пре ђака (средином августа), и завршавају је неколико недеља након ђака (средином јула).

Организација школског дана и недеље

Једна школска недеља траје пет дана, од понедељка до петка. Један школски час траје 45 минута (часови наставе) или 60 минута (практична настава). У одељењима у специјалном образовању, школски часови могу да буду краћи. Број школских часова не сме да прелази 31 недељно (33 часа за ученике који похађају наставу на језицима мањина), плус до четири сата опционих часова. У оквиру тог броја школских часова, један час недељно посвећен је састанку одељенске заједнице, када ученици и њихове одељенске старешине разговарају о свим актуелним темама или о школском животу.

Школа сваке године одређује распоред часова. Најчешће ученици једног разреда мењају смене сваке недеље (једне недеље имају часове ујутро, па следеће поподне). Међутим, то може да варира од школе до школе и зависи од њихових школских програма. Први јутарњи час почиње у 8 часова, а поподневни у 14 часова. Између свака два узастопна часа постоји пауза, било кратка (5 минута) или дуга (10 до 25 минута, како одреди школа).

Као део недељног распореда за неке ученике, школе могу да организују неколико других облика активности:

• додатна настава за ученике који имају посебне способности, таленте или интересовање за поједине предмете;
• допунска настава за ученике којима треба подршка у учењу;
• припремна настава за ученике који намеравају да полажу матурски испит, разредни испит или поправни испит;
• додатна подршка за ученике са сметњама у развоју, у складу са њиховим индивидуалним образовним планом.