Финансирање
Високошколске установе могу бити јавне или приватне: јавне установе финансира Република Србија, док се приватне финансирају самостално. У академској 2019/20. години у Србији студирало је укупно 241 968 студената, конкретно 208 719 у јавним и 33 249 у приватним институцијама. Финансирање приватних високошколских установа потпуно је независно од државе. Главни извор прихода за приватне високошколске установе су школарине.
Финансирање високог образовања у Србији спада у надлежност Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, које директно расподељује средства државним високообразовним установама и контролише потрошњу датих средстава. Осим финансирања од Министарства просвете као главног извора средстава, државне високообразовне установе могу имати друге изворе прихода који се дефинишу Законом о високом образовању као: „1. школарине; 2. донације, поклони, завештања; 3. средства за финансирање научноистраживачког, уметничког и стручног рада; 4. пројекти и уговори у вези са реализацијом наставе, истраживања и консултантских услуга; 5. накнаде за комерцијалне и друге услуге; 6. оснивачка права и уговори са трећим лицима; 7. други извори у складу са законом”. Високообразовне установе имају аутономију да управљају датим средствима.
Осим тога, високообразовне установе могу стицати средства на основу различитих националних и међународних пројеката, некретнина, итд.
Финансирање државних високообразовних установа из буџета Србије заснива се на улазним подацима, што значи да се расподела средстава заснива на стварним трошковима установа према броју студената који ће се уписати у наредну академску годину и на основу броја чланова академског особља и његове структуре. У складу са Законом о високом образовању, државне високообразовне установе могу добити средства од државе за: 1. материјалне трошкове, текуће и инвестиционо одржавање; 2. плате запослених, у складу са законом и колективним уговором; 3. опрему; 4. библиотечки фонд; 5. обављање научноистраживачког, односно уметничког рада који је у функцији подизања квалитета наставе; 6. научно и стручно усавршавање запослених; 7. подстицање развоја наставно-научног и наставно-уметничког подмлатка; 8. рад са даровитим студентима; 9. међународну сарадњу; 10. изворе информација и информационе системе; 11. издавачку делатност; 12. рад студентског парламента и ваннаставну делатност студената; 13. финансирање опреме и услова за студирање студената са хендикепом и 14. друге намене. Укупна количина средстава коју на годишњем нивоу држава расподели високообразовним установама уређује се Уредбом о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета.
Финансијска аутономија и контрола
У Закону о високом образовању дефинишу се следећи принципи високог образовања: 1. академске слободе; 2 аутономија; 3. јединство наставе и научноистраживачког, односно уметничког рада; 4. отвореност према јавности и грађанима; 5. уважавање хуманистичких и демократских вредности националне и европске традиције и вредности културног наслеђа; 6. поштовање људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације; 7. усклађивање са европским системом високог образовања и унапређивање академске мобилности наставног особља и студената; 8. учешће студената у управљању и одлучивању, посебно у вези са питањима која су од значаја за квалитет наставе; 9. равноправност високообразовних установа без обзира на облик својине, односно на то ко је оснивач; 10. афирмација конкуренције образовних и истраживачких услуга ради повећања квалитета и ефикасности високошколског система; 11. обезбеђивање квалитета и ефикасности студирања.
Средства која високообразовне установе добију из државног буџета опредељују се за одређене буџетске линије, док средства из других извора (сопствени приходи који потичу из различитих извора: пројеката, консултантских услуга, опреме, објеката итд.) уређује дотична високообразовна установа. Расходи по основу сопствених прихода уређују се интерним актима установе у складу са стратешким циљевима установе. Најчешће, сопствени приходи се троше на инфраструктуру и плате (Бабин, Лажетић, 2009). Однос између сопствених прихода и средстава из државног буџета се у великој мери разликује међу високообразовним установама. Установе у којима више од једне половине годишњих буџетских средстава установе потиче из сопствених прихода сматрају се установама са већом финансијском аутономијом у поређењу са установама које се највећим делом финансирају из државног буџета. Приватне високообразовне установе су у финансијском погледу независне од државе и стога уживају потпуну финансијску аутономију.
Школарине у државном високом образовању
Студенте који се школују на државним високошколским установама или финансира држава или се самостално финансирају (у академској 2019/20. години укупан проценат самофинансирајућих студената и на јавним и на приватним високошколским установама износио је 58,6%). Углавном је очекивано да сви студенти на приватним високошколским установама плаћају школарине које су генерално веће од оних на државним универзитетима.
Табела 1: Студенти који су први пут уписани на прву годину студија у државним и приватним високошколским установама
Академска година | Уписани студенати | Студенти финансирани из буџета | Самофинансирајући студенти | Студенти финансирани из буџета (%) | Самофинансирајући студенти (%) |
|---|---|---|---|---|---|
2015/16 | 51855 | 26698 | 25157 | 51.49 | 48.51 |
2016/17 | 51356 | 26956 | 24400 | 52.49 | 47.51 |
2017/18 | 47676 | 26416 | 21260 | 55.41 | 44.59 |
2018/19 | 46350 | 25299 | 21051 | 54.58 | 45.42 |
2019/20 | 45115 | 24638 | 20477 | 54.61 | 45.39 |
2020/21 | 47823 | 24770 | 23053 | 51.80 | 48.20 |
Извор: Републички завод за статистику
Школарине за самофинансирајуће студенте уписане на програме студија у државним високошколским установама износе до 2 071 евра за први циклус и до 4 331 евра за други циклус студија. У складу са Законом о високом образовању, школаринама су утврђени трошкови студирања у току једне академске године (тј. за стицање 60 ЕСПБ бодова) док се „критеријуми за утврђивање обима накнада утврђују на основу општег акта установе високог образовања”. Статус студента потпуно зависи од успеха: на упису, од 100% бодова студенти добијају 60% на пријемном испиту, док се преосталих 40% односи на успех из средње школе (ипак постоји мањи број програма за које се више вреднује успех на пријемном испиту). Након уписивања, успех се мери просечном оценом студирања. Стога, студенти могу да стекну буџетски статус у току студија под условом да испуне критеријумски минимум који се утврђује просечном оценом или бројем ЕСПБ бодова. Студирање је бесплатно за следеће категорије студената: „1. Појединци из породица са нижим социјално-економским статусом; 2. Појединци без родитељског старања; 3. Појединци из једнородитељских породица; 4. Припадници ромске националне мањине; 5. Појединци са инвалидитетом, као и они са хроничним болестима и реконвалесценти; 6. Избеглице и расељена лица; 7. Повратници по Споразуму о реадмисији и депортовани студенти; 8. Појединци из породица са нижим социјално-економским статусом и деца без родитељског старања “.
Табела 2: Студенти који су први пут уписани на прву годину студија у државним и приватним високошколским установама
| Уписани студенти | Студенти финансирани из буџета | Самофинансирајући студенти |
Државне установе | 37993 | 24770 | 13223 |
Приватне установе | 9830 | 0 | 9830 |
Укупно | 47823 | 24770 | 23053 |
Избор: Саопштење бр. 351, Републички завод за статистику
Финансијска помоћ намењена породицама
Не постоје структуралне мере које су усмерене на породице лица која студирају. Све постојеће структуралне мере се директно односе на студенте.
Финансијска помоћ намењена студентима
Финансијска помоћ намењена студентима дефинише се Законом о ученичком и студентском стандарду, на основу којег студенти имају право на:
- смештај,
- субвенционисану исхрану;
- студентске кредите;
- студентске стипендије и
- стипендије за талентоване студенте.
Држава субвенционише смештај и исхрану за све студенте који студирају у државним установама а који се финансирају из државног буџета. Осим тога, субвенционисани смештај у студентским домовима резервисан је за студенте који студирају изван свог места пребивалишта. Цене оброка се формирају на државном нивоу. У академској 2020/21. години, цена доручка је била 40 динара (≈0,33 €), ручка 72 динара (≈0,61 €) и вечере 59 динара (≈0,50 €) (Извор: Студентски центар Београд, 2020).
Цене месечног смештаја у студентским домовима у истој академској години кретале су се од 1.020 динара (≈8,50 €) до 2.230 динара (≈18,58 €) по студенту (Извор: Студентски центар Београд, 2013).
У Србији има осам студентских центара који обезбеђују субвенционисани смештај и исхрану (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица, Чачак, Бор и Ужице). Град Београд има могућности да смести 12.000 студената у 14 студентских домова, град Нови Сад 3.000 студената итд. Студенти који студирају на приватним универзитетима и они студенти који се не финансирају из државног буџета имају могућност да добију смештај у студентским домовима, али само ако има слободних места и ако плаћају економску цену.
Студентске стипендије
Студентске стипендије се додељују студентима са изузетним постигнућима (просечна оцена мора да буде најмање 9 или виша на скали оцена 5–10). Износ који се додељује за стипендије исти је као за студентске кредите: у академској 2020/21. години корисници студентских стипендија месечно су примали 8.400 динара (око 70 €).
Стипендије за талентоване студенте
Из државног буџета и преко Министарства омладине и спорта додељују се посебне стипендије за изузетна достигнућа студентима из Фонда за младе таленте. Овај систем стипендирања који обезбеђује Министарство омладине и спорта, има за циљ пружање подршке студентима са најбољим академским постигнућима на крају студија првог и другог циклуса, старости до 25, односно 27 година. У 2019/20. години укупно 950 студената првог и 410 студената другог циклуса добило је ову врсту подршке, која је износила 250 000 динара.
Осим поменутих механизама подршке који се дефинишу у Закону о високом образовању, сви студенти имају право на субвенционисани превоз у свим градовима Србије, при чему постоје попусти и за међуградски превоз. Неке локалне самоуправе су увеле бесплатан превоз за студенте у својим општинама. Субвенционисани превоз је могућност коју користе сви студенти, и из приватних и из државних високообразовних установа.
Локалне самоуправе такође могу понудити кредите, стипендије и друге бенефиције студентима из својих општина / градова, док државни универзитети и власти универзитетских градова могу обезбедити средства за подршку талентованим студентима. У 2018/19. години 7,8% студената првог и другог циклуса добило је неке од доступних видова подршке овог типа.
Приватне образовне установе
Први приватни универзитети у Србији основани су почетком деведесетих година у току процеса постсоцијалистичке трансформације. Њихов рад је правно дефинисан 2005. године доношењем Закона о високом образовању. До тада, приватни универзитети су се регистровали као приватна привредна друштва. У складу са Законом о високом образовању, свака установа мора да прође поступак акредитације који контролише Комисија за акредитацију и проверу квалитета. У току поступка акредитације високообразовних установа мора да обезбеди одговарајући садржај и квалитет студијских програма, одговарајући број чланова наставног и ненаставног особља са неопходним квалификацијама и одговарајући простор са опремом за рад. У Србији тренутно постоји 11 приватних универзитета који раде без државних, регионалних субвенција или субвенција локалне самоуправе. Приватни универзитети самостално обезбеђују средства за образовни и научни рад. Најчешћи извор финансирања су школарине које се крећу од 1.000 € до 4.500 € по години студирања.