Предшколско васпитање и образовање
Надлежна тела
Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да су, на локалном нивоу, школскеуправе одговорне за стручни педагошки надзор у предшколским установама и за подршку осигурању квалитета, развојном планирању, развоју планова и програма и друго. Предшколскеустанове су, у сарадњи са школским управама, одговорне за побољшање и оцењивање квалитета рада, образовних програма и услова за њихову реализацију.
У складу са овим законом, надлежна тела за осигурање квалитета релевантна за све нивое предуниверзитетског образовања су:
• Министарство
• Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
• Национални просветни савет
• Завод за унапређивање образовања и васпитања
На националном нивоу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја надгледа остваривање прописаних циљева и стандарда квалитета у предуниверзитетском образовању. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања обавља послове из области осигурања квалитета, спровођења општих образовних принципа, остваривања образовних циљева и стандарда постигнућа. Конкретније, Завод је одговоран за следеће послове:
1. израда образовних стандарда;
2. развој стандарда квалитета рада установа;
3. реализација спољашњег вредновања рада установа;
4. развој методологије и инструмената за самовредновање и спољашње вредновање рада установа
5. развој и спровођење програма обука у области самовредновања;
6. развој и спровођење програма обука за процену педагошке додате вредности школе као показатеља квалитета рада установе;
7. развој и спровођење програма обука у области праћења напредовања ученика, процене припрема и објављивање публикација у области осигурања квалитета рада установа;
8. припрема публикација у области спољашњег вредновања система, самовредновања установа и унапређења квалитета рада установа.
Национални просветни савет у погледу осигурања квалитета има обавезе да даје мишљење, односно предлоге:
- о тренутном стању у образовању и његову усклађеност са европским принципима образовања:
- о правцима развоја и унапређења образовања;
- о стратешким плановима и докуменатима који се односе на развој образовања;
- о општим и посебним стандардима постигнућа, стандардима компетенција наставника и њиховог професионалног развоја, стандардима компетенција руководства школе, стандардима квалитета уџбеника и наставних средстава, стандардима реализације специјалних образовних програма и стандардима квалитета школа;
- о основама предшколског и школског програма;
- да предлаже решења за спречавање осипања и раног напуштања образовног система;
- да даје предлоге у вези са образовањем наставника, васпитача и стручних сарадника;
- да даје мишљење о предлогу програма завршног испита;
- да даје предлоге о потребама за новим уџбеницима и наставним средставима;
- да прикупља мишљења других релевантних тела и група и др.
Завод за унапређивање образовања и васпитања обавља стручне послове у предшколском и школском образовању, према упутствима Министарства и у складу са законодавством. Завод се састоји од три центра, али су за систем предшколског васпитања и образовања релевантна двa центра:
- Центарзаразвојпрограмаиуџбеника, који је одговоран за утврђивање стандарда квалитета уџбеника и наставних средстава, наставних планова и програма и услова на реализацију посебних програма у оквиру предшколског и школског образовања;
- Центарзапрофесионалниразвојзапосленихуобразовању одговоран је за утврђивање стандарда компетенција наставника и другог образовног особља и њихов професионални развој, унапређење система континуираног професионалног развоја запослених у образовању и одобравање програма стручног усавршавања.
Према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања , Министарство руководи радом националних просветних инспектора и просветних саветника.
Просветниинспектори у образовном систему контролишу да ли установе поштују законодавне прописе, да ли остварују и штите права деце, родитеља и запослених у установи, да ли обезбеђују заштиту од дискриминације, насиља и занемаривања, да ли спроводе процедуре за пријем, и на који начин воде евиденцију и документе. Инспекција је организована на два нивоа:
- локална (општинска) инспекција је првостепени орган,
- национална просветна инспекција под Министарством је другостепени орган.
Рад просветних саветника је под надзором Министарства. Ови експерти контролишу и процењују различите аспекте квалитета рада предшколских установа и програма.
Рад просветнихсаветника уређен је Правилником о стручном образовном надзору. Просветни саветници контролишу квалитет рада у образовним установама, стручно усавршавање наставника и стандарде компетенција наставника. Евалуација се може одржавати редовно, према годишњем плану активности, или по позиву било којег учесника у образовању, у ванредној ситуацији.
Директно праћење рада установе кроз посете и присуство групним активностима
- Присуствовање активностима управе предшколске установе или састанцима савета родитеља
- Анализа спољног извештаја о осигурању квалитета
- Преглед евиденција и докумената установе
- Преглед педагошке документације
- Преглед развојних планова предшколске установе, давање смерница за побољшање квалитета планова рада, индивидуалних планова, извештаја о самоврадновању и других докумената.
Евалуација рада руководства установе, васпитача и осталог особља у установи је индивидуална и може да обухвати различите изворе информација.
Просветни саветник саставља извештај о евалуацији, који укључује предлоге за будуће активности институције. Овај извештај се доставља управнику институције.
Рад саветника је регулисан Правилником о стручно-педагошком надзору. Саветнике именује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, са циљем обезбеђивања саветодавне и стручне помоћи наставницима, васпитачима и осталом образовном особљу, управницима установа, и управним и школским одборима.
Приступи и методе за осигурање квалитета
У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, план самовредновања установе је саставни део предшколског програма. Такође, према Правилнику о вредновању квалитета рада установа, спољашње и унутрашње вредновање (самоевредновање) односи се на праћење различитих аспеката рада предшколске установе.
Самовредновање је континуирани процес преиспитивања и поновне евалуације тренутне праксе установе. Изводи се сваке године за нека подручја вредновања (подручја која су у фокусу), док се комплетна процедура (која укључује све области) спроводи сваких 4-5 година.
Такође, самовредновање обухвата анализу скупа показатеља које обезбеђују руководство установе, васпитачи, остало особље, деца, родитељи, локална заједница. Самовредновање јача аутономију предшколске установе и доприноси развоју компетенција свих запослених. Тим за самовредновање задужен је за сам процес самовредновања (прикупљање података, планирање, извештавање итд.), а главну подршку тиму пружају школске управе и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Установе користе повратне информације о њиховом учинку и квалитету рада (који се дају као резултати самовредновања) да би идентификовале начине за побољшање своје праксе, даљи развој и руковођење.
Интерно осигурање квалитета се постиже самовредновањем:
- квалитета програма и квалитета његове реализације,
- квалитета наставних облика и метода,
- остваривања образовних циљева и стандарда,
- професионалног развоја школског особља,
- радних и васпитно-образовних услова за децу, као и задовољства деце и родитеља радом установе.
Спољашње осигурање квалитета је под надзором Министарства, школских управа и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Спољна контрола квалитета се спроводи барем једном у сваких пет година. Министарство објављује годишњи план спољне контроле квалитета, који обухвата број институција које ће бити вредноване, временски оквир, и састав евалуационог тима. Тим саставља евалуациони извештај, који вредноване институције оцењује оценама од 1 до 4, где је 4 највиша оцена. На основу извештаја, институција саставља план за побољшање квалитета рада.
Поред екстерне евалуације квалитета, постоје повремени педагошки надзори усмерени на праћење рада запослених у установи, а које изводе просветни саветници, а координира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ови надзори су планирани годишњим плановима, али се могу извршити на захтев од стране националних просветних власти, школских управа или самог особља. Након обављеног стручног педагошког надзора, просветни саветник који је извршио надзор о њему извештава Министарство и школску управу (која затим школу информише у виду повратне информације о њиховом раду).
Основно образовање и средње образовање
Надлежна тела
Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да су, на локалном нивоу, школскеуправе одговорне за стручни педагошки надзор у школама и за подршку развојном планирању, развоју планова и програма и осигурању квалитета. Школе су, у сарадњи са школским управама, одговорне за побољшање и оцењивање квалитета рада, образовних програма и услова за њихову реализацију.
У складу са овим законом, надлежна тела за осигурање квалитета релевантна за све нивое предуниверзитетског образовања су:
• Министарство
• Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
• Национални просветни савет
• Завод за унапређивање образовања и васпитања
На националном нивоу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја надгледа остваривање прописаних циљева и стандарда квалитета у предуниверзитетском образовању.
Национални просветни савет је одговоран за осигурање квалитета у школама у складу са европским образовним принципима, стратешким плановима и релевантном документацијом, стандардима итд.
Завод за унапређивање образовања и васпитања обавља стручне послове у оквиру основног и средњег образовања и васпитања, а према налогу Министарства и у складу са законским прописима. Поред Центразаразвојпрограмаиуџбеника и Центра за професионални развој запослених у образовању, трећи центар је релевантан посебно за основно и средње образовање. Овај центар се зове Центарзастручнообразовањеиобразовањеодраслих и одговоран је за утврђивање стандарда у стручном образовању и образовању одраслих, припрему наставних програма и програма завршног испита, утврђивање стандарда уџбеника и наставних средстава и оцењивање испуњења свих стандарда у процедурама осигурања квалитета.
Поред тога, рад просветних инспектора и просветних саветника је под надзором је Министарства. Ови експерти контролишу и процењују различите аспекте квалитета образовних институција и програма.
Просветниинспектори у образовном систему контролишу да ли образовне установе поштују законодавне прописе, да ли остварују и штите права деце/ученика/студената, родитеља и школског особља, да ли обезбеђују заштиту од дискриминације, насиља и занемаривања, процедуре за пријем, испитне процедуре и школску евиденцију и документе. Инспекција је организована на два нивоа:
- локална (општинска) инспекција је првостепени орган,
- национална просветна инспекција под Министарством је другостепени орган.
Рад просветних саветника уређен је Правилником о стручном образовном надзору. Просветни саветници контролишу квалитет рада у образовним установама, стручно усавршавање наставника и стандарде компетенција наставника. Евалуација се може одржавати редовно, према годишњем плану активности, или по позиву било којег учесника у образовању, у ванредној ситуацији.
Евалуација рада образовне установе може да има више облика:
- директно праћење наставе посећивањем часова, испита и других школских активности;
- присуствовањем састанцима руководства школе, савета родитеља или ученичког парламента;
- анализирањем извештаја спољног осигурања квалитета;
- прегледом школске евиденције и документације;
- прегледом педагошке документације;
- прегледом школских развојних планова, планова за унапређење квалитета рада, индивидуалних образовних планова, извештаја о самовредновању и других докумената.
Евалуација рада школског руководства, наставника и осталог школског особља је индивидуална и може да обухвати различите изворе информација. Просветни саветник саставља извештај о вредновању рада установе, који укључује предлоге за будуће активности установе. Овај извештај се доставља директору школе.
Приступи и методе за осигурање квалитета
У Правилнику о вредновању квалитета рада установа се дефинишу поступци спољашњег и унутрашњег вредновања рада установе, њихова повезаност са школским развојним планом и индикатори вредновања и праћења. Описани поступци вредновања односе се на основне школе, гимназије и средње стручне школе.
Према овом правилнику, вредновање се односи на праћење и процењивање различитих аспеката рада школа као појединачних установа. Овај поступак се односи на спољашње вредновање и самовредновање.
Самовредновање је континуирани процес преиспитивања и поновне евалуације тренутне праксе установе. Изводи се сваке године за нека подручја вредновања (подручја која су у фокусу), док се комплетна процедура (која укључује све области) спроводи сваких 4-5 година.
Такође, самовредновање обухвата анализу скупа показатеља које обезбеђују руководство школе, наставници, остало особље, ученици, родитељи, школска и локална заједница. Самовредновање јача аутономију школе и доприноси развоју компетенција наставника. Тим за самовредновање задужен је за сам процес самовредновања (прикупљање података, планирање, извештавање итд.), а главну подршку тиму пружају школске управе и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Школе користе повратне информације о њиховом учинку и квалитету рада (који се дају као резултати самовредновања) да би идентификовале начине за побољшање своје праксе, даљи развој и руковођење.
Интерно осигурање квалитета се постиже самовредновањем:
- квалитета програма и квалитета његове реализације,
- квалитета наставних облика и метода,
- остваривања образовних циљева и стандарда,
- професионалног развоја школског особља,
- радних и наставних услова за ученике и задовољства ученика родитеља радом школе.
Након завршене процедуре самовредновања, а на основу објављеног извештаја, институција саставља развојни план.
Спољна контрола квалитета је под контролом Министарства, школских управа и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Спољна контрола квалитета се спроводи барем једном у сваких пет година. Министарство објављује годишњи план спољне контроле квалитета, који обухвата број институција које ће бити вредноване, временски оквир, и састав евалуационог тима. Тим саставља евалуациони извештај, који вредноване институције оцењује оценама од 1 до 4, где је 4 највиша оцена. На основу извештаја, институција саставља план за побољшање квалитета рада.
Поред екстерне евалуације квалитета, постоје повремени педагошки надзори усмерени на праћење рада запослених у установи, а које изводе просветни саветници, а координира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ови надзори су планирани годишњим плановима, али се могу извршити на захтев од стране националних просветних власти, школских управа или самог особља. Након обављеног стручног педагошког надзора, просветни саветник који је извршио надзор о њему извештава Министарство и школску управу (која затим школу информише у виду повратне информације о њиховом раду).