Србија је почела припреме да постане Еразмус+ програмска земља 2016. године. Пошто је постала програмска земља 2019. године, Србија је од тада земља која у потпуности учествује у програму. Овај нови статус омогућава Србији да више учествује у различитим типовима пројеката у области високог образовања и младих, да почне да учествује у области спорта, да више доприноси у областима стручног образовања и обука, као активностима у области општег и образовања одраслих. Такође, статус програмске земље у Еразмус+ програму омогућава Србији да развије интернационализацију на свим нивоима образовања. Фондација Темпус је одговорна за промоцију и имплементацију Еразмус+ програма у Србији.
Мобилност и међународна сарадња у предшколском и општем образовању почела је 2015. године када је eTwinning интернет платформа (такође део Еразмус+ програма) постала доступна наставницима из предшколског, основног и средњег образовања у Србији. Крајем фебруара 2022. године, 4495 наставника из 1380 школа у Србији користи платформу за сарадњу са вршњацима из других земаља. eTwinning је подстиче међународну сарадњу на предуниверзитетским нивоима образовања. Овим путем наставници имају прилику да се повежу и комуницирају са колегама широм Европе у циљу заједничког осмишљавања и реализације виртуелних пројеката, размене идеја и примера добре праксе.
Интернационализација у сектору средњег стручног образовања има веома важно место у контексту даљег јачања Европског образовног простора. Поред мобилности, које представљају један од видова интернационализације, важни аспекти су такође и стицање различитих квалификација како ученика тако и наставника, развој наставних планова и програма, унапређење наставних метода и друго.
Што се тиче мобилности и интернационализације у високом образовању, скоро сви универзитети и многе високе школе у Србији су успоставиле билатералну и мултилатералну сарадњу са универзитетима у земљама ЕУ, САД, Канади, Азији и другим регионима. Ова сарадња је углавном усмерена на мобилност студената, студијске посете, размену наставног особља и истраживачки рад.
У последњих неколико година високошколске установе из Србије радиле су на стварању услова за развој сарадње са институцијама из других земаља у програму Еразмус+.
Остали програми и пројекти такође омогућавају мобилност студената и академског особља у Србији. Један од њих је CEEPUS (средњоевропски програм за размену студената и наставног особља). Овај програм пружа могућности за мобилност студената и наставног особља са фокусом на унапређење образовања на високошколским установама. Главни облици размене су кредитна мобилност, истраживачке посете, реализација наставе и летње школе. Главна активност CEEPUS-а су мреже квалификованих универзитета земаља чланица CEEPUS-а које спроводе заједничке програме.
Не постоји посебна национална стратегија која се бави интернационализацијом и мобилношћу у Србији, али Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2030. године садржи интернационализацију и мобилност у образовању као неке од најрелевантнијих аспеката развоја образовања у будућности.
Стратегија развоја образовања у Србији 2030 даје општи оквир за интернационализацију високог образовања у Србији. Дефинише два општа циља:
- Повећање броја долазних мобилности особља, студената и истраживача и
- Повећање броја одлазних мобилности особља, студената и истраживача.
Неки од специфичних циљева и мера су такође дефинисани у овом контексту:
- број извештаја о завршеним обукама за примену о међународним мобилностима наставног особља и истраживача,
- број финансијских средстава (додељени износ) за долазне и одлазне мобилности наставног особља, студената и истраживача.
Поред Стратегије развоја образовања у Републици Србији, најрелевантнији закони у образовању дефинишу и неке аспекте интернационализације и мобилности.
Према Закону о средњем образовању, сваки наставник може да предаје у иностранству током школске године, на основу међународног уговора о мобилности. У Закону о високом образовању, као један од принципа високог образовања дефинисано је усклађивање са европским системом високог образовања и унапређење мобилности наставног и ненаставног особља, као и студената.
Неке високошколске установе су развиле сопствене стратегије интернационализације, а друге су израдиле правилнике којима се регулише мобилност студената.