Финансирање

Предшколско образовање и васпитање

Модел финансирања рада предшколских установа подељен је између:

• републике,
• локалног нивоа и
• нивоа корисника услуга установа, односно њихових родитеља.

Институције могу да остваре и сопствене приходе на основу проширених делатности.

Финансирање институција у оквиру првог нивоа образовања, који није обавезан (6 месеци - 5,5 година), зависи од њиховог правног статуса, наиме да ли су у јавном или приватном власништву. Модел финансирања јавних институција је децентрализован и већина средстава за такве институције долази од локалних самоуправа (до 80%). У случају приватних институција, целокупно финансирање стиже од родитеља.

На следећем нивоу - програму припремног предшколског програма - као и у претходном случају, финансирање зависи од правног статуса установе (јавне или приватне).

За јавне институције које спроводе припремни програм, средства се обезбеђују из државног буџета и преносе локалним самоуправама како би их дистрибуирале одговарајућим предшколским установама. Приватне институције које нуде припремне часове финансирају родитељи. Међутим, на нивоу локалне самоуправе могу постојати посебне мере за подршку породицама које имају децу уписану у програм припремног предшколског програма. Наиме, локална управа може посебном одлуком успоставити право на повраћај дела трошкова припремног предшколског програма у приватним предшколским установама на одређеној општини. Месечни износ подршке може бити максимално до висине економске цене утврђене посебним решењем локалне самоуправе. Родитељи обезбеђују средства до максимално 80% економске цене.

Деца без родитељског старања, деца са сметњама у развоју и деца која живе у финансијски угроженим породицама изузимају се од плаћања у државним установама.

Из буџета Републике Србије обезбеђују се средства за :

•  остваривање припремног предшколског програма у години пред полазак у школу у трајању од 4 сата;
• остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју;
•  остваривање предшколског програма за рад са децом на болничком лечењу;
•  плате, накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама, социјалне доприносе и отпремнине;
• развојне програме и  пројекте установа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар;
• рад уникатних школа;
• подршку посебно талентованим ученицима. (Закон о основама система образовања и васпитања, члан 187)

У буџету јединице локалне самоуправе средства се обезбеђују за:

1.  остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини од 80 одсто од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћи запослених у предшколској установи и остале текуће расходе;
2. остваривање додатне подршке детету и ученику у складу са мишљењем Интерресорне комисије;
3. стручно усавршавање запослених;
4. јубиларне награде и помоћ запосленима у основној и средњој школи;
5. превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз деце и ученика који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од седишта школе и у случајевима када ученици основне школе похађају школу на територији друге јединице локалне самоуправе - ако је школа коју похађају најближа месту пребивалишта ученика; превоз ученика на републичка и међународна такмичења
6. превоз запослених;
7. капиталне издатке;
8. заштиту и безбедност деце и ученика;
9. друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије;
10. плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са овим чланом(Закон о основама система образовања и васпитања, члан 189)

Цена уписа једног детета за годину дана у целодневни програм кошта око 1.500 € (износ укључује трошкове као што су плате, комуналије, храна). Процењује се да је цена полудневног боравка (програм који траје три до четири сата) око 500 € (UNICEF, 2012: 15).

Финансирање основног образовања

Систем финансирања државних образовних установа је систем заснован на улазним подацима. Извори финансирања су подељени између Републике, покрајине и локалне самоуправе. 

 Државни расходи за образовање у Србији, % БДП

Извор: Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Србији, 2017.

За сада, у Србији је и даље на снази систем финансирања у којем се из републичког буџета потпуно расподељују средства за:

• плате;
• накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама;
• социјалне доприносе;
• средства за финансирање развојних програма установа;
• стручно усавршавање запослених;
• средства за инвестиционе пројекте;
• средства за рад уникатних школа и школа од посебног интереса за државу;
• студентска такмичења на националном и међународном нивоу;
• бесповратна средства посебно намењена за подстицај талентованих ученика (Закон о основама система образовања и васпитања, члан 189).

Из буџета локалних самоуправа се расподељују средства за:

• текуће расходе (текуће одржавање школе – електрична енергија, грејање, вода, текуће поправке итд.),
• стручно усавршавање запослених;
• јубиларне награде и помоћ за запослене;
•  превоз ученика у основној школи (за удаљеност већу од четири километра од школе);
• за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом (независно од удаљености места пребивалишта од школе),
• за превоз запослених;
• и за капиталне расходе
• заштиту и безбедност деце и ученика;
• друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије;
• плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са овим чланом (Закон о основама система образовања и васпитања, члан 189).

Према проценама за основно образовање, структура расхода по буџетским линијама је таква да се највећи део расхода односи на плате и средства која се пренесу за потребе запослених, док се најмањи део расхода односи на стручно усавршавање запослених. У укупној структури расхода директни корисници су образовне установе.

Од укупних државних средстава која се из свих извора расподеле за образовање (2017.) директни трансфери школским установама су такви да се 16.4% додељује предшколском образовању, основно образовање добија 43.2%, 18,8% средње образовање и око 14,6% иде високом образовању (7% за друге трошкове). Највећи део тих средстава се обезбеђује из државног буџета, 71.7% (нека средства се преносе локалним самоуправама). Локалне самоуправе обезбеђују додатних 27.9% (Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Србији, 2017).

Финансирање средњег образовања

Исте одредбе из Закона о основама система образовања и васпитања које се односе на финансирање основног образовања важе и за финансирање установа средњег образовања.

Финансијска аутономија и контрола

До 2006. године финансирање свих нивоа образовања било је централизовано. Касније, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, део прихода од пореза остајао је локалним самоуправама. Очекивало се да ће општине и градови користити те приходе да делимично покрију трошкове образовања од предшколског до средњег образовања. Ипак, такав систем је само делимично задовољио своју намену децентрализације финансирања јер је, с друге стране, узроковао неједнаку расподелу средстава која су доступна школама у различитим регионима. Од 2010. године, држава је декретом привремено ставила ван снаге примену тог закона, при чему су задржане финансијске обавезе локалних самоуправа да финансирају образовне установе, што је за последицу имало увођење мера штедње на локалном нивоу (ОЕБС, 2012: Јачање интегритета и борба против корупције у образовању: Србија).

Политичка децентрализација која је у Србији започета након 2000. године значила је преношење дела финансијске аутономије на локални ниво као и на образовне установе. У складу са српским прописима, финансијска аутономија образовних установа подразумева да се део прихода основних и средњих школа може реализовати путем донација, спонзорстава, уговора и других трансакција. Таква средства се могу утрошити на материјалне трошкове школа или на инвестиционе пројекте, али не и за зараде и друге трансфере намењене запосленима који су у надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Финансијска контрола рада школа организована је на неколико нивоа. Први ниво је локални, док су други ниво Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство финансија.

Накнаде у државном образовању

Средства се расподељују у складу са:

• бројем ученика и одељења;
• бројем наставног особља и њиховим квалификацијама.

Када је реч о основним и средњим школама, одељења се формирају тако да најмањи број ученика у одељењу буде 15, а највећи 30. Када је реч о одељењима са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом, тај број је између 6 и10, а у случају образовања одраслих 15 до 20. 

У основним и средњим школама настава може имати најмање 15 или максимално 30 ученика. У случају деце са инвалидитетом, часови могу да се састоје од 6-10 ученика, а часови образовања одраслих могу имати између 15-20.

Предшколско образовање (деца између 6 месеци и 6 година) у јавним предшколским установама је партиципативно, што значи да до 80% трошкова обезбеђује општина, а остатак обезбеђују родитељи, како за полудневну, тако и за целодневну бригу. Процењени трошкови су око 1.500 ЕУР по детету (целодневна брига) или око 500 ЕУР (полудневна) (УНИЦЕФ, 2012 - Улагање у образовање у раном детињству у Србији). Деца без родитељског старања, деца са инвалидитетом и деца из економски угрожених породица ослобођена су плаћања.

Припремни предшколски програм (деца узраста пет и по до шест и по година) у државним установама У Србији траје девет месеци и бесплатан је за децу у полудневном боравку (четири сата).Установе примењују посебна правила за наплаћивање у складу са економским могућностима породица.

Основно и средње образовање је потпуно бесплатно за скоро све категорије ученика. Једини изузетак у основним школама су одрасли који похађају програме у оквиру којих сами полазници плаћају организацију образовних програма и трошкове испита. У средњим школама, редовни и ванредни ученици се ослобађају плаћања било каквих трошкова у току образовања. Ипак, школарину плаћа особа која је стекла диплому средње школе а жели да се доквалификује или преквалификује, да стекне специјалистичко или мајсторско образовање. Цена за упис године је око 3.000 РСД, цена испита је од 600 до 1000РСД, часови консултацијадо 150 РСД, док је завршни испит око 2.000 РСД.

Финансијска помоћ намењена породицама

Финансијска помоћ намењена родитељима за предшколско васпитање и образовање деце огледа се у могућности смањења трошкова предшколског програма за одређене износе до потпуног ослобађања од плаћања. Родитељи добијају попуст на основу броја деце која похађају вртић: за двоје деце добија се попуст од 20% за свако дете, за треће и свако наредно дете 50% за свако дете, једнородитељске породице плаћају 50%, док се они који су тешкој финансијској ситуацији или они који имају децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, или која болују од хроничних болести, ослобађају плаћања одређеног износа или се у потпуности ослобађају плаћања.

На нивоу припремног школског програма, финансијска помоћ намењена породицама обезбеђује се у виду ослобађања плаћања дела трошкова или целокупних трошкова похађања програма и у виду обезбеђивања превоза за децу из буџета локалне самоуправе.

У основним школама родитељи се могу ослобидити плаћања за посебне услуге, као што је исхрана или набавка уџбеника. Програм доделе бесплатних уџбеника подразумева да ученици млађих разреда основне школе у школској 2017/18 добију уџбеничке комплете за:

• математику;
• српски или матерњи језик;
• свет око нас;
• природу и друштво и
• страни језик.

У старијим разредима предвиђени су уџбенички комплети за

• математику;
• српски или матерњи;
• први страни језик;
• географију;
• историју;
• хемију;
• физику и
• биологију.

Неке локалне самоуправе добровољно покривају трошкове уџбеника за ученике. Ако ученик живи у месту које је више од четири километра удаљено од школе, обезбеђује се бесплатан превоз, а ако финансијски статус школе то дозвољава, сви ученици се могу ослободити плаћања исхране и локалног превоза.

У средњој школи, породице могу добити посредну помоћ ослобађањем од плаћања исхране и смештаја у ученичким домовима или смањењем трошкова за те услуге.

Финансијска помоћ намењена породицама са децом са посебним потребама

Финансијску помоћ у виду кредита и субвенционисаног смештаја и исхране у домовима на основу посебног система рангирања могу да искористе ученици из рањивих друштвених група:

• породице у лошем материјалном положају;
• деца без родитељског старања;
• једнородитељске породице;
• припадници ромске националне мањине;
• лица са сметњама у развоју и инвалидитетом;
• лица са хроничним болестима;
• избеглице и расељена лица, повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици итд.

Напредак у промовисању инклузивног образовања начињен је након 2009. године, када је донет Закон о основама система образовања и васпитања. Тај правни оквир је омогућио сарадњу различитих државних и приватних сектора како би се обезбедио бољи приступ свим нивоима образовња.

Мрежа за инклузивно образовање је посебно тело установљено 2010. године, са циљем да примењује стандарде из области инклузивног образовања. Сложене мере подршке укључују:

• прилагођавање метода, материјала и средстава;
• прилагођавање школског простора;
• модификацију наставног садржаја и стандарда постигнућа.

Извори финансирања су подељени између:

• фондова ЕУ (ИПА);
• Републике;
• локалног нивоа и
• приватних донатора.

Не постоје тачне процене колико деце из рањивих друштвених група учествује у тим програмима.

Од 2010. године уведени су педагошки асистенти који у свим државним школама раде са децом са посебним потребама, као и саветници који раде са другим наставницима у процесу образовања. Тренутно их у Србији има 173, а њихов рад се финансира из државног буџета.

Ученици који не могу да користе редовне уџбенике имају право на уџбенике који су прилагођени њиховим способностима. У том погледу приметан је значајан помак у новије време на свим нивоима државног образовања. 

Финансијска помоћ намењена ученицима

На нивоу предшколског васпитања и образовања и припремног предшколског програма не постоје посебне мере непосредне помоћи намењене деци. На нивоу основног образовања не постоје посебне школарине којима се ученицима пружа непосредна финансијска помоћ.

Ученици средњих школа имају приступ следећим системским мерама помоћи из државног буџета:

• ученичким кредитима,
• стипендијама,
• стипендијама за изузетно надарене ученике и
• субвенционисаном смештају и исхрани у ученичким домовима.

Право на те врсте помоћи имају ученици средњих државних школа, чије се образовање финансира из буџета Републике Србије и који имају држављанство Републике Србије. 

Месечне износе стипендија за ученике и студенте одређује Министарство просвете, науке и технолошког развоја за сваку годину и то најмање у износу цене трошкова смештаја и исхране у ученичком/студентском дому, а исто важи и за ученички/студентски кредит. У Србији су смештајни капацитети у домовима довољни за скоро 30 000 ученика и студената.

Поред поменутих мера подршке које финансира држава, студенти могу конкурисати за стипендије које додељују локалне власти.

Приватно образовање

У Србији је приватно образовање доступно на свим нивоима. Програме предшколског и припремног предшколског васпитања и образовања одобрава држава и спроводе се у предшколским установама. Према подацима из 2014. године, постоји 2.355 (95.6%) јавних предшколских установа у којима похађа 186.214 (98,4%) деце, а 81 (4,4%) приватних похађа 3.090 (1,6%) деце (ПИ, 2014). Иако не постоје јасне процене стопе ученика у приватним основним и средњим школама, такве стопе су сигурно ниже од оних у приватним предшколским установама.

Приватне предшколске установе се финансирају самостално или од стране родитеља  уписане деце. Не постоји систематско финансирање ових институција на нивоу државе. Неке локалне самоуправе нуде финансијску подршку родитељима који своју децу уписују у приватне вртиће, у облику субвенција. Основне школе се у потпуности ослањају на сопствене изворе финансирања, пре свега на финасирање од стране родитеља. У Србији постоји 52 приватне средње школе, које су у потпуности финансијски независне и - исто као у случају основног образовања - не добијају подршку из јавних средстава.

Накнаде за предшколско образовање крећу се од 150 до 400 евра месечно, а одређују их саме предшколске установе. Исто тако, приватне основне и средње школе одређују школарину, која може варирати од 4.000 до 10.000 евра годишње. Ове трошкове у потпуности покривају родитељи ученика и користе се за плате особља, опрему, одржавање и друге трошкове.

Родитељи и деца, као и приватне установе, не добијају додатну подршку из јавних средстава. Ученици приватних основних и средњих школа не могу конкурисати за стипендије, кредите, субвенционисани смештај и исхрану у ученичким/студентским домовима. С обзиром да је основна посвећеност јачању јавног сектора образовања и пружању једнаких могућности приступа на свим нивоима образовања, приватне школе похађају деца из виших друштвених слојева којима није неопходна та подршка.