У високообразовном систему у Србији, академско особље припада једној од следеће три категорије:

• наставно особље;
• истраживачи;
• сарадници.

Наставно особље подразумева две врсте сталних позиција:

• редовни професор (full professor) и
• професор струковних студија (professor of professional studies).

Привремене позиције подразумевају запослење на одређено време до 5 година, и укључују:

• ванредне професоре (associate professors);
• доценте (assistant professors);
• предавачe (lecturers).

Професори струковних студија и предавачи могу да изводе наставу на струковним студијама, док остало горепоменуто особље може да предаје на свим академским нивоима.

Истраживачи су особе које се првенствено баве научним истраживањем и могу да предају на докторским студијама.

Сарадници подразумевају:

• асистенте (assistants) и
• сараднике у настави (teaching assistants).

Политика планирања

Стратегијом за развој образовања у Србији до 2020. године и одговарајућим Акционим планом за спровођење Стратегије за развој образовања у Републици Србији до 2020. године предвиђа се неколико активности које се односе на управљање људским ресурсима у високом образовању:

• Унапређивање критеријума и процедура за избор и напредовање наставног особља – успостављањем обједињене процедуре селекције наставног особља;
• Успостављање процедуре за укључивање наставног особља из дијаспоре и наставника из иностранства;
• Развој система подршке наставном особљу у настави и истраживачком раду – кроз побољшање квалитета образовања и универзитетске изузетности и развој система подршке за мобилност наставника на високошколским институцијама.
• Прилагођавање броја наставника потребних у оквиру различитих студијских области. 

Пријем у радни однос

Нови наставници у високом образовању ангажују се путем конкурса. Висока школа струковних студија или универзитет расписују конкурс, на предлог припадајућег факултета. Високобразовна установа утврђује политику пријема у радни однос и посебне захтеве у складу са препорукамаНационалног просветног савета. Општи захтеви за пријем у радни однос наставника или сарадника су следећи:

• Кандидат не сме бити осуђиван за сексуално узнемиравање и злостављање, фалсификовање јавних докумената које је издала високошколска установа или примање и давање мита у високошколском систему;
• Кандидат мора да има одговарајућу диплому, документован научни рад и способност за рад у настави. Захтеви у погледу образовања за одређена звања су следећи:
  • сарадник у настави: особа која има диплому основних студија, а испуњава све захтеве;
  • предавач: академски назив магистра или стручни назив специјалисте;
  • асистент: студент докторских студија који испуњава све захтеве и који има развијене вештине за рад у настави;
  • професор струковних студија: научни назив доктора наука;
  • доцент: научни назив доктора наука и објављени научни радови;
  • ванредни професор: научни назив доктора наука и објављени научни радови или друге врсте публикација великог научног значаја;
  • редовни професор: научни назив доктора наука и велики број објављених научних радова или других врста публикација великог научног значаја у ужој научној области и други доприноси науци и квалитету високошколског образовања.
• Кандидат има запажене резултате у следећим евалуацијама које спроводи високобразовна установа (ако је применљиво):
  • Вредновање научног/истраживачког/уметничког рада;
  • Вредновање ангажовања у унапређењу наставе и других делатности у образовању;
  • Вредновање педагошког рада. У обзир се може узети мишљење студената када се вреднује претходно педагошко ангажовање наставника.

Гостујући професор из иностране високобразовне установе може се запослити без расписивања конкурса.

Професионални статус

Наставници и сарадници у високом образовању најчешће се запошљавају на пуно радно време. Ипак, дужина трајања запослења може се разликовати зависно од звања:

сарадници у настави: закључује се уговор о раду на период од годину дана, уз могућност продужења уговора за још једну годину;

• асистенти: закључује се уговор о раду на период од три године, са могућношћу продужења за још три године;
• предавачи: закључује се уговор о раду на период од пет година;
• доценти: закључује се уговор о раду на период од пет година;
• ванредни професори: закључује се уговор о раду на период од пет година;
• професори струковних студија: радни однос на неодређено време;
• редовни професори: радни однос на неодређено време.

Званични подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја за 2016. годину показују да 22,29% академског особља има уговор на неодређено време.

Од академског особља се очекује да поступа у складу са кодексом професионалне етике који обично доноси свака високобразовна установа.

Плате

Начин обрачуна зараде на државним високошколским установама дефинисан је:

• Законом о високом образовању
• Колективним уговором за запослене у високом образовању
• Уредбом о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета финансираних из државног буџета
• Законом о платама државних службеника и намештеника

Уредба о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета финансираних из државног буџета утврђује критеријуме и висину средстава која ће се доделити ВШУ као и платне разреде за своје запослене.

Нормативи и коефицијенти сложености рада у складу са овом Уредбом представљају основу за финансирање државних високих школа и универзитета. Међутим, плате на факултетима и у високим школама могу се у великој мери разликовати пошто ВШУ имају додатне приходе поред додељеног државног буџета, а институције задржавају право улагања додатних средстава у плате наставника.

Плата запосленог у високој школи или на универзитету може се повећати ако је особа изабрана на једну од руководећих позиција:

• Ректор универзитета – 40%;
• Проректор, декан факултета – 30%;
• Директор, руководилац института, генерални секретар универзитета, продекан – 20%;
• Шеф катедре, секретар установе, шеф рачуноводства, шеф студија, шеф кабинета ректора – 10%;
• Шеф одсека службе или групе – 5%

Радно време и одмори

Колективним уговором за високо образовање, који представља општи правни оквир за све ВШУ у Србији у складу са Законом о раду, дефинише се:

• Радно време
  • пуно радно време од 40 сати недељно;
  • непуно радно време – мање од 40 сати недељно и
  • прековремени рад;
• плаћено одсуство ради стручног усавршавања;
• годишњи одмор;
• типови плаћеног и неплаћеног одсуства академског особља.

ВШУ могу да организују радно време својих запослених у горенаведеним правним оквирима.

Свe другe поjединости одређене су уговором о раду, а распоред вежби и предавања дефинише високообразовна установа. Установа одређује структуру и распоред годишњих и недељних обавеза наставника. Запослени имају право на најмање 20 дана одмора годишње. Ови дани се користе током колективних одмора и распуста дефинисаних у годишњем наставном календару. 

Запослени могу добити плаћене дане одсуства у ситуацијама које утврђује установа (професионални развој, конференције, болест, породиљско одсуство итд.).

Напредовање у служби

Закон о високом образовању дефинише критеријуме за напредовање у служби за сваку категорију запослених на основу научних резултата (одбрањене докторске тезе, броја домаћих и међународних конференција, броја објављених радова, итд.). Напредовање из нижег звања у наредно по редоследу стицања звања (од сарадника у настави до редовног професора) сматра се напредовањем у каријери. Напредовање у служби за све категорије запослених (осим редовних професора) засновано је на:

• извештајима надзорних органа о настави;
• научном раду и
• евалуацијама студената.

Академско особље мора формално да прође конкурс да би стекли више звање. Виши степен звања подразумева повишицу зараде, као и у другим случајевима напредовања наставника у служби (нпр. избор за шефа катедре, декана, члана комисије, итд.). Поред тога, за сваку годину радног искуства повећава се плата као и број дана годишњег одмора, у складу са Законом о раду.

Звање професора емеритуса може се доделити професорима у пензији за њихов запажен научни рад и допринос високом образовању.

Почасно звање професора емеритуса може бити додељено професору у пензији за истакнут научни рад и допринос високом образовању. Професор емеритус може да учествује у свим наставним активностима на другом и трећем степену студија. Врло мали проценат наставника може бити унапређено у звање професора емеритуса.

Пензионисање и пензије

Наставници се могу пензионисати са 65 година старости и најмање 15 година радног искуства. Наставници који са 65 година имају статус ванредног или редовног професора имају право да продуже запослење највише три године, под условима које прописује високошколска установа у којој раде. Након пензионисања, наставницима је дозвољено да наставе неке од својих радних обавеза, као што је чланство у комисијама и менторство у периоду од највише две године.

Када се пензионишу, наставници задржавају звање које су стекли.

Пензије се утврђују у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању.