Географска приступачност

Мрежа основних школа је осмишљена тако да се нарочито води рачуна о једнакој доступности образовања за све ученике, без обзира на место боравка.

Специјалне школске јединице или тзв. издвојена одељења су успостављена за ученике који живе у руралним и слабије насељеним подручјима, специјалне школске јединице или тзв. издвојена одељења и налазе се на разумној удаљености од куће детета. Те јединице имају мали број разреда, зависно од броја ученика, укључујући мешовита одељења ако има мало ученика.

Сви ученици који живе на удаљености већој од четири километра од школске јединице имају право на бесплатан превоз. Неке локалне самоуправе пружају још веће погодности превоза (на пример, сви основци који живе у главном граду имају приступ јавном превозу без накнаде). Бесплатан превоз је обезбеђен за ученике са сметњама у развоју без обзира на удаљеност између куће и школе.

Услови уписа и избор школа

Основно образовање је обавезно у Србији и деца га започињу у узрасту од седам година. Тачније, да  би било уписано у први разред, дете мора да има најмање 6,5, а највише 7,5 година. Нема пријемног испита, осим за основне музичке и балетске школе. Школски психолог обавља психолошку процену да би проценио да ли је дете спремно да похађа школу. Уколико је потребно, на основу мишљења школског психолога, упис се може одложити за годину дана. Осим тога, деца у узрасту између 6 и 6,5 година могу да се упишу у први разред ако покажу потребну спремност и зрелост. Додатни циљ психолошке процене је да се формирају уравнотежена одељења ученика.

Пријем деце са сметњама у развоју (физичким, развојним или било којим другим) у редовне основне школе повећао се од 2009. године, када је Покрет за инклузију правно усвојен Законом о основама система образовања и васпитања. На основу психолошке процене, настава за децу са сметњама у развоју може се индивидуализовати. Ако је потребно, тим школских професионалаца (тим за инклузију) за ове ученике може да припреми индивидуални образовни план – ИОП. У неким случајевима може да се препоручи упис у специјалну школу, о чему потом одлучују посебна комисија и родитељи детета.

Што се тиче избора школе, родитељи детета могу да бирају школу на подручју где живе. Школа је дужна да прими сву децу која живе у унапред одређеном подручју за ту школу. Родитељи могу такође да изаберу школу изван њиховог подручја, ако то школски капацитети дозвољавају.Од 2006. године сва деца имају обавезу да похађају најмање девет месеци предшколског припремног програма пре уписа у први разред, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања. Тај програм се може реализовати или у предшколским установама или у основним школама.

Узраст и груписање ученика

Основно образовање траје осам година и  подељено је на два циклуса, од којих се сваки састоји од четири разреда.

• Циклус 1: разредна настава – од 1. до 4. разреда

У овој фази, један наставник је задужен за једно одељење и одговоран за наставу из свих предмета, осим језика и неких факултативних предмета.

• Циклус 2: предметна настава – од 5. до 8. разреда

У овој фази, сваки предмет предаје други наставник, специјализован за одређену област, док је један наставник, разредни старешина – служи као главни наставник и одговоран је за вођење одељења.

Ученици који припадају истом разреду најчешће су истог узраста. Разреди су подељени у мање групе – одељења. Свако одељење се састоји од највише 30 ученика. Одељења се формирају тако што се води рачуна о:

• разноликости;
• социјалном статусу;
• психолошкој процени;
• етничкој припадности;
• инвалидитету;
• и сви други релевантни фактори.

Одељења се могу поделити у мање групе, према потребама наставе, а понекад се могу комбиновати различита одељења.

Једно одељење може да прими највише до два ученика са сметњама у развоју и таква одељења обично имају мањи укупан број ученика. Одељења у специјалним школама не могу имати више од десет ученика.

Организација школске године

Школски календар издаје Министарство просвете, науке и технолошког развоја сваке године за наредну годину.Сваки од осам разреда траје једну школску годину. Школска година почиње 1. септембра, а завршава се 31. августа. Наставни део школске године састоји се од два полугодишта:

• прво полугодиште почиње првог радног дана у септембру, а завршава се један или два радна дана пре 31. децембра;
• друго полугодиште почиње радног дана који је најближи 20. јануару, а завршава се последњег радног дана маја за ученике 8. разреда и последњег радног дана у другој недељи јуна за остале ученике.

Распоред је заснован на захтеву за 34/36 радних недеља и 170/180 радних дана. Ученици завршног разреда завршавају школску годину раније како би се припремили за завршни и пријемни испит.

Постоје три паузе у току школске године:

• зимски распуст (између првог и другог полугодишта),
• пролећни распуст (обично пет радних дана око православног Васкрса у априлу или мају),
• летњи распуст (између другог полугодишта и првог полугодишта наредне школске године).

Осим тога, постоји неколико једнодневних или дводневних пауза за националне или верске празнике, у складу са  Законом о националним и другим празницима.

Ученици од 1. до 7. разреда примају 28. јуна своје школске књижице са оценама за завршену годину/разред.  Ученици 8. разреда добијају школске књижице и сведочанства на датум који се утврђује сваке године.

О тачним датумима почетка и краја школске године за наставнике се одлучује на институционалном (школском) нивоу. Према одредбама централног нивоа, наставници имају право на дане одмора које су дужни да искористе током школских распуста. За наставнике који се уводи у професију минимум је 20 дана годишње.) Наставници обично почињу школску годину неколико недеља пре ђака (средином августа), и завршавају је неколико недеља након ђака (средином јула).

Организација школског дана и недеље

Једна школска недеља траје пет дана, од понедељка до петка. Један школски час траје 45 минута. Број школских часова:

• у циклусу 1, не сме прелазити 20 часова недељно, или четири часа дневно;
• у циклусу 2, не може бити већи од 25 часова недељно, или пет часова дневно.

Од тог броја школских часова, један час недељно посвећен је састанку одељенске заједнице. Тада ученици и њихови наставници разредне наставе или одељенске старешине разговарају о свим актуелним темама или о школском животу. У обе фазе, могу се додати највише три школска часа недељно за изборне предмете или друге школске активности.

У складу са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, школа сваке године одређује распоред.

 За разреде 1. циклуса, школа може изабрати да организује полудневну наставу са могућношћу продужења радног дана (објашњено у наставку) или целодневну наставу заједно са слободним активностима и паузом између часова у време ручка.

У циклусу 2, настава траје пола дана и организује се у сменама (недељу дана ујутро, па недељу поподне). То може да варира од школе до школе и зависи од њихових школских програма и расположивог простора. Први јутрарњи час почиње у 8 часова, а поподневни у 14 часова. Постоји пауза између свака два узастопна часа, било кратка (пет минута) или дуга (20 минута, једном дневно).

Постоји неколико других облика активности које школе могу организовати као део недељног распореда за неке ученике:

• додатна настава за ученике од 4. до 8. разреда који имају посебне способности, таленте или интересовање за поједине предмете;
• допунска настава за ученике којима треба подршка у учењу;
• припремна настава за ученике који намеравају да полажу завршни, разредни или поправни испит;
• додатна подршка за ученике са сметњама у развоју, у складу са њиховим индивидуалним образовним планом;
• целодневна настава је доступна ученицима 1. и 2. разреда. Ученици имају наставу у јутарњим и у поподневним часовима, а потом слободне активности, уз паузе и оброке између њих;
• продужени боравак за ученике који остају у школи после наставе, у складу са радним временом родитеља. Продужени боравак не укључује наставне активности, иако ученици у то време могу да раде на изради домаћих задатака.