Републички завод за статистику Републике Србије прикупља и анализира податке о бруто домаћем производу (БДП) и другим економским параметрима. БДП се израчунава на основу производног и расходног приступа, у текућим и сталним ценама.

После политичких промена 2000. године, параметри БДП и БДП по глави становника су расли. Успоравање раста догодило се 2008. године, када је глобална економска криза погодила Србију. Од тада је дошло до кризе у инвестицијама и извозу која је узроковала проблеме у економском расту. После 2015. године, БДП по глави становника је био у благом порасту. На пример, у четвртом кварталу 2017. године реални раст БДП-а износио је 2,5%.

[[{"fid":"2335","view_mode":"wysiwyg","fields":{"format":"wysiwyg","alignment":"","field_file_image_alt_text[en][0][value]":false,"field_file_image_title_text[en][0][value]":false,"field_caption[en][0][value]":""},"link_text":null,"type":"media","field_deltas":{"1":{"format":"wysiwyg","alignment":"","field_file_image_alt_text[en][0][value]":false,"field_file_image_title_text[en][0][value]":false,"field_caption[en][0][value]":""}},"attributes":{"style":"width: 600px; height: 339px;","class":"media-element file-wysiwyg","data-delta":"1"}}]]

Извор: Републички завод за статистику Републике Србије, БДП Републике Србије 1995-2017, ажурирано 2018.

Када је реч о кварталној процени реалног раста БДП-а у Републици Србији, на пример, он је износио 2,5% (у првом кварталу 2019. године) и 4,9% (у трећем кварталу 2019. године), затим 5,2% (у првом кварталу 2020. године) и -1,4% (у трећем кварталу 2020. године) (Извор: Републички завод за статистику Републике Србије, 2020).

Посматрано по секторима, у првом кварталу 2019. године, у поређењу са истим кварталом претходне године, забележен је значајан реалан раст бруто додате вредности у секторима:

1. грађевинарство: 12,3%;

2. трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала; транспорт, складиштење и смештај и услужне делатности: 5,8% и

3. сектор за информације и комуникације: 4,9%

У првом кварталу 2019. године, у поређењу са истим периодом претходне године, забележен је реалан раст у следећим аспектима: издаци за финалну потрошњу домаћинстава (3,2%), издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (2,3% ), општи издаци за финалну потрошњу државе (2,5%), бруто инвестиције у основни капитал (8,4%), извоз добара и услуга (9,3%) и увоз добара и услуга (9,4%) (Извор: Републички завод за статистику Републике Србије, 2019).

[[{"fid":"2336","view_mode":"wysiwyg","fields":{"format":"wysiwyg","alignment":"","field_file_image_alt_text[en][0][value]":false,"field_file_image_title_text[en][0][value]":false,"field_caption[en][0][value]":""},"link_text":null,"type":"media","field_deltas":{"2":{"format":"wysiwyg","alignment":"","field_file_image_alt_text[en][0][value]":false,"field_file_image_title_text[en][0][value]":false,"field_caption[en][0][value]":""}},"attributes":{"style":"width: 600px; height: 333px;","class":"media-element file-wysiwyg","data-delta":"2"}}]]

Извор: Републички завод за статистику Републике Србије, БДП Републике Србије 1995-2017, ажурирано 2018.

Када су у питању аспекти извоза и увоза у 2020. години, Србија је своје производе извозила у Европску унију (64,9%) и у друге европске земље (26,2%). Посматрано по земљама, Србија је извозила производе у Немачку (12,9%), Италију (8,4%), Босну и Херцеговину (7,1%), Румунију (6,5%) и друге земље (мање од 5%). Најважнији партнери од којих се роба увози су Немачка (13,6%), Кина (12,5%), Италија (8,4%), Русија (6%) и Мађарска (5%). Генерално, Србија је увезла 58,8% производа из Европске уније и 17,6% из других европских земаља у 2020. години (Извор: Републички завод за статистику Републике Србије, 2020)

Према Анкети о радној снази (Републички завод за статистику Републике Србије, 2020), број активних лица (радна снага, састављена од запослених и незапослених) процењен је на 3 236 900 у 2019. години, што представља смањење од 0,3 % у односу на 2018. Број запослених лица у 2019. години процењен је на 2.901.000, што је за 2,4% више у односу на 2018. Стопа запослености у 2019. години у мушкој популацији износила је 56,6%, а у женској 41,9%. Регистровани број запослених у Републици Србији у правним лицима и нерегистрованим предузећима, у уговору о раду на одређено или одређено време и у привременом или повременом раду, као и лица која самостално послују или су оснивачи предузећа или предузетничких радњи био је 2 101 267 у 2019. години. Број неактивних особа у 2019. години износио је 2 687 000, што је смањење за 0,8% у односу на 2018. Стопа неактивних жена (52,9%) била је знатно већа него код неактивних мушкараца (37,3%). У трећем кварталу 2020. стопа запослености била је 49,9%, а стопа незапослености 9%. Просечна зарада по запосленом у Републици Србији је у 2019. години у поређењу са 2018. забележила номинални раст од 10,5% и реални раст од 8,4%.