У Србији, Министарство просвете, науке и технолошког развоја сноси потпуну одговорност за развој и спровођење политике образовања.
На основу члана 14. Закона о министарствима (2014), Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавља послове државне управе који се односе на:
- истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег и високог образовања и ученичког и студентског стандарда;
- допунско образовање деце домаћих држављана у иностранству;
- управни надзор у предшколском, основном, средњем и високом образовању и ученичком и студентском стандарду;
- учешће у изградњи, опремању и одржавању објеката предшколског, основног, средњег и високог образовања и ученичког и студентског стандарда од интереса за Републику Србију;
- стручно-педагошки надзор у предшколском, основном и средњем образовању и ученичком стандарду;
- организацију, вредновање рада и надзор над стручним усавршавањем запослених у просвети;
- нострификацију и еквиваленцију јавних исправа стечених у иностранству;
- унапређење друштвене бриге о обдареним ученицима и студентима;
- унапређење друштвене бриге о ученицима и студентима са посебним потребама.
- стварање услова за приступ и реализацију пројеката из делокруга тог министарства који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске уније, донација и других облика развојне помоћи, као и друге послове одређене законом.”
Национални просветни савет и Савет за стручно образовање и образовање одраслих, које именује Скупштина, односно Влада Републике Србије, пружају подршку промоцији и развоју образовања. Та тела имају национални значај и они осмишљавају, прате и координирају развој образовања и обуке, и прате и координирају интересе и потребе свих социјалних партнера.
Национални савет за високо образовање је у складу са Законом о високом образовању, одговоран је за обезбеђивање развоја и унапређења квалитета високог образовања.
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања основала је Влада са циљем да евалуира образовање и даје препоруке за обезбеђивање система квалитета образовања. Кључне активности Завода су дефинисање стандарда у образовању, вредновање образовања и обука учесника у систему образовања.
Завод за унапређивање образовања и васпитања основала је Република Србијa са циљем да прати, осигурава и унапређује квалитет и развој образовног система, за потребе обављања развојних, саветодавних, истраживачких и других стручних послова у области предшколског, основног и средњег образовања.
Комисија за акредитацију и проверу квалитета задужена је за обезбеђивање квалитета високог образовања. Њен циљ је да допринесе очувању и побољшању квалитета високог образовања и усклађености образовног система са међународно признатим стандардима.
ENIC/NARIC Србија (Европска мрежа информативних центара у европском региону / Национални информативни центри за академско признавање у Европској унији) основана је 2015. године. Ово тело регулише процедуре за признавање диплома стечених у иностранству ради запошљавања. Признавање диплома ради континуираног образовања врше надлежне институције.
Образовни систем у Србији обухвата:
Према Закону о предшколском образовању и васпитању, предшколско образовање и васпитање је намењено деци од шест месеци до седам година, када почињу са основном школом. Основно образовање се састоји од осам разреда и обавезно је. Након основног образовања ученици похађају средње образовање или у гимназијама (четири године) или стручне школе (две до четири године). Систем високог образовања има две врсте студија: академске студије, које се реализују на универзитетима, и струковне студије оријентисане ка професији, које се реализују на факултетима за примењене студије, као и на универзитетима.
Управно тело у школи је школски одбор, а у предшколској установи то је управни одбор. Именује се на локалном нивоу и састоји се од представника запослених, родитеља и локалне самоуправе. Управно тело има следеће одговорности:
- усваја статут, опште акте, програм образовања (предшколски, школски и педагошки рад) и планске документе, укључујући финансијски план и план стручног усавршавања;
- разматра и усваја извештаје о њиховој реализацији, о пословању, о евалуацији и самовредновању, о екскурзијама и излетима;
- објављује конкурсе за избор директора;
- прати поштовање општих принципа образовања, остварење прописаних циљева образовања и стандарда постигнућа;
- разматра и предузима мере за побољшање услова рада и спровођење васпитно-образовног рада;
- одлучује о жалбама или притужбама покренутим против одлуке директора установе.
Директор школе или предшколске установе одговоран је за законитост рада и успешно пословање. Именује га министар на основу конкурса, након достављеног мишљења васпитног и образовног савета, савета наставника или педагошког и савета наставника, којем присуствују сви запослени који гласају за кандидате тајним гласањем. Директор за свој рад одговора министру и управном телу.
Институције високог образовања воде савети високошколских установа и управни органи које ти савети бирају. Извршни функционер универзитета је ректор, факултета - декан, високе школе и високе школе струковних студија - директор.
Ректор се бира у складу са обимним демократским процедурама на основу статута универзитета. Кандидате за ректора, декана и директора високе школе предлаже стручно тело - Сенат, а бира их савет високошколске установе.