У предшколском и школском образовању, наставу и друге активности у вези са образовањем спроводе:

• наставници;
• васпитачи и
• наставници за образовање деце са посебним потребама.

Њихов рад могу помагати и други стручњаци зависно од врсте установе и потреба: 

1. психолози;
2. педагози;
3. библиотекари;
4. наставници за образовање одраслих;
5. социјални радници;
6. стручни срадници у образовању деце са посебним потребама;
7. нутриционисти;
8. здравствени радници;
9. педагошки асистенти и
10. андрагошки асистенти. 

Установе, степени и модели оспособљавања

Квалификацијенаставника се у складу са Законом о основама система образовања и васпитања стичу у одговарајућој високоoбразовној установи на једном од следећих степена:

• oсновне студије (основне академске или основне струковне студије);
• мастер студије (специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) и то:
  • студије другог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групе предмета;
  • студије другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студије другог степена које комбинују целине и одговарајуће научне, односно стручне области или области педагошких наука.

Студијски степени су објашњени у одељку Високо образовање.

Васпитачи у предшколском образовању су професионалци који имају директан и редован контакт са децом, на дневном нивоу, и чије дужности подразумевају образовање и васпитање. Они сносе главну одговорност за групе деце у предшколском окружењу. Њихове дужности обично подразумевају планирање и спровођење безбедних и развојно прикладних активности у складу са свим релевантним документима и наставним планом и програмом.

Директори предшколских установа, медицинско особље (попут доктора и медицинских асистената), професионални специјалисти (попут психолога), асистенти/помоћно особље и радници који имају искључиво услужне или улоге у одржавању (као што су припремање хране и чишћење простора) су искључени из ове категорије.

Иницијално образовање васпитача који раде у предшколском образовању стиче се у:

• средњој медицинској школи;
• високим школама струковних студија (високе школе за обуку наставника) или
• на универзитетима (учитељски факултети).

Програми средњих медицинских школа припремају медицинске сестре-васпитаче за рад са децом узраста до 3. године на пословима неге и васпитања. Програми трају четири године током којих се  између осталог стичу класична знања из области медицине и стручна знања из области предшколске дечије психологије и опште психологије.

Програми високе школе струковних студија трају три године (180 ЕСПБ). По њиховом завршетку студенти добијају диплому основних струковних студија. У поменутим установама су доступни једногодишњи специјалистички програми (60 ЕСПБ). Они студентима нуде додатне курсеве у области одређених тема у вези са предшколским образовањем, као што су специјалистичке студије намењене васпитачима на обавезном припремном предшколском програму.

Универзитетски програми трају четири године (240 ЕСПБ) и студентима омогућавају да упишу мастер студијски програм (60 ЕСПБ). За рад васпитача у предшколским установама није неопходан ни специјалистички ни мастер студијски програм.

Најмање један члан предшколског особља по групи деце мора имати бар бечелор квалификацију (минимум 3 године ISCED 6 (ISCED 2011 квалификације)) у области образовања. 

Наставници у школама стичу квалификације на универзитетима.

Основне студије трају четири године (240 ЕСПБ бодова) и завршавају се стицањем дипломе основних студија. Мастер дипломске студије трају годину дана (60 ЕСПБ бодова).

Од 2009. године, мастер студије су обавезне за обављање наставничког позива. Наставници који су започели своје иницијално образовање 2005. године  или касније морају постићи овај ниво образовања, док наставници који су почели студије пре 2005. морају да имају диплому основних студија да би радили у школи. Ова диплома је еквивалентна дипломи мастер студија. Пре 2009. године, сви наставници су морали да имају диплому основних студија, у складу са преболоњским образовним системом. Минимално трајање основних студија је такође промењено, са 4 године (основне студије пре 2005.) на 5 година (четворогодишњи бечелор плус једногодишњи мастер програм од 2005. године).

Наставници разредне наставе који држе наставу у 1. циклусу основног образовања (разредна настава – ISCED 1) стичу диплому на учитељским факултетима.

Предметни наставници (2. циклус основног обрaзовања – ISCED 2, и цело средње образовање – ISCED 3) завршавају своје студије на факултетима који су специјализовани за студијску област коју предају (на пример, факултет за биологију, математички факултет, филолошки факултет итд.). Дати факултети нису примарно намењени образовању наставника већ се на њима нуде предмети који су неопходни за образовање наставника, или у току програма или у току једног њиховог дела (на пример, студенти бирају наставнички смер на последњој години студија).

На неким факултетима, мастер програми за наставнике доступни су онима који желе да наставе студије у том смеру.  У склопу опционог професионалног тренинга током студија, студенти који планирају да раде у наставничкој професији морају да прикупе најмање 30 ЕСПБ у областима психологије, педагогије и методологије наставе, и барем 6 ЕСПБ у области практичног рада у образовној институцији. Ово представља један од услова за пријем у радни однос са звањем наставника. Овај услов је уведен 2009. године. Пре 2009., нису постојали никакви услови и минимално време утрошено на професионалну едукацију није било дефинисано законским актима.

Дефектолози завршавају студије на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију и на медицинском факултету које трају пет година (четири године основних студија и једна година мастер студија). Ти факултети нуде предмете који су релевантни за подучавање и рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом у току читавих студија.

Високообразовне установе за иницијално образовање наставника могу бити акредитоване државне или приватне установе.

Захтеви за упис

Захтеви за упис, када је реч о иницијалном образовању наставника, исти су као и за било коју област студирања у високом образовању.

Сви ученици који су завршили средњу школу и положили матурски испит (одељак Средње образовање) могу се уписати на програм студирања у високообразовној установи. Високообразовне установе утврђују посебне критеријуме за упис, при чему већина установа сагледава успех из средње школе и резултате пријемног испита у областима за које се студенти пријављују. Студенти се рангирају на основу поменутих критеријума, а примају се они студенти који су најбоље рангирани.

Наставни план и програм, степен специјализације и исходи учења

Наставни план и програм и исходи учења који важе за програме које похађају будући наставници утврђују се у високообразовним установама. Наставни план и програм садржи обавезне и изборне предмете.

У складу са захтевима у иницијалном образовању наставника који су уведени 2011. године, како се наводи у Закону о основама образовања и васпитања, студенти који планирају да обављају наставнички позив морају да стекну барем 30 ЕСПБ у области психологије, педагогије и наставних метода и барем 6 ЕСПБ радне праксе у образовној установи.

Лица која су завршила четворогодишњи образовни програм и дипломирала пре увођења поменутих захтева и Болоњског процеса, морају да испуне захтев у погледу 30+6 ЕСПБ кроз акредитовани програм у високообразовној установи или као део свог професионалног развоја. 

Едукатори наставника

Едукатори наставника у иницијалном образовању наставника јесу наставници у високом образовању. Не постоје посебни захтеви за академско особље које ради у области иницијалног образовања наставника.

Ментори наставника у периоду увођења у посао јесу наставници са лиценцом који имају барем петогодишње радно искуство.

Више информација о едукаторима наставника се ближе описују у одељку Услови рада наставног особља у високом образовању.

Квалификације, оцењивање и дипломе

Како се наводи у Правилнику о стандардима компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја, компетенције које су неопходне за наставнички позив након завршетка иницијалног образовања деле се у четири категорије:

• компетенције за наставну област, предмет и методику наставе;
• компетенције за поучавање и учење;
• компетенције за подршку развоја личности ученика и
• компетенције за комуникацију и сарадњу.

Оцењивање студената у току иницијалног образовања за наставнике спроводи се периодично тестовима, писменим или усменим испитима, у истраживачким радовима, презентацијама, учешћу у дискусијама, практичним радом и у другим видовима вредновања који се утврђују на нивоу високообразовне установе или у наставном плану професора.

Да би успешно завршио програм једног предмета, студент мора са позитивном оценом (најмање 6, на скали 5‒10) да положи испит на крају семестра. Студенти завршавају основне студије тако што положе све испите дефинисане у наставном плану и програму, при чему студенти на мастер студијама морају и да положе испите и да напишу завршни рад како би дипломирали.

Након дипломирања, студенти стичу диплому за одговарајући студијски степен коју издаје високообразовна установа. Дипломе које издају акредитоване установе (које одобриМинистарство просвете, науке и технолошког развоја) признају се и прихватају широм земље. Диплома садржи оцене студената за све предмете и стечене компетенције које су неопходне за рад у одговарајућој професији.

Алтернативни правци оспособљавања

У иницијалном образовању наставника не постоје алтернативни правци оспособљавања за рад.