Према Закону о предшколском васпитању и образовању, установа предшколског васпитања и образовања (ПВО) на локалном нивоу има одређен број издвојених објеката и свој програм може да спроводи ван седишта установе. То такође могу да буду посебни објекти у руралним срединама. Због тога овакви објекти имају специфичан метод груписања деце. Наиме, групе у издвојеним објектима су мешовите, па деца свих узраста заједно учествују у активностима предшколске установе. Такође, у срединама у којима нема ниједне установе ПВО или где нема довољно деце да би се формирале групе, такозвани „путујући вртић“ може бити организован у посебно опремљеном аутобусу. Поред тога, постоји и могућност да васпитач путује на места где не постоје територијално независне установе ПВО. У оба случаја, васпитачи примењују исте смернице ПВО из Основа програма предшколског васпитања и образовања.

Поред тога, како је предвиђено Правилником о посебном програму остваривања васпитно-образовног рада у одговарајућим здравственим установама, деца која су хоспитализована дуже од 15 дана пребацују се у посебне предшколске програме организоване у неколико здравствених установа.

За децу која су припадници националних мањина, предшколско васпитање и образовање се може спроводити на њиховим мањинским језицима. Као друга могућност, активности за децу мањина могу бити двојезичне или у потпуности одржане на српском језику ако бар 50% родитеља одабере ову опцију. Предшколски програм може се одржати – делимично или у потпуности – на страном језику, у складу са програмом установе. Такође, алтернативне методе, као што су Валдорф и Монтесори, постоје у приватним установама ПВО, док васпитачи у државним установама могу да користе ове методе као део својих програма.