Принцип целоживотног учења је у фокусу националних политика и главних активности Министарства просвете, науке и технолошког развоја у протеклој деценији. Развој целоживотног учења има посебно место у Стратегији развоја образовања у Републици Србији до 2030. године. Стратегија је свеобухватан документ који се односи на све нивое образовања од ISCED 0 до ISCED 8, на образовање одраслих, образовање наставника и хоризонталне аспекте образовног система. Овај стратешки документ такође има за циљ усаглашавање националне регулативе у образовању са међународним документима и иницијативама (УН, ЕУ, Савет Европе).

Министарство просвете, науке и технолошког развоја креирало је Акциони план за спровођење ове стратегије у првом двогодишњем периоду (2021-2023) за све нивое образовања. Акциони план прецизира најрелевантније активности, методе имплементације, рокове, кључне актере, инструменте за праћење, индикаторе и факторе напретка, као и процедуре за евалуацију и извештавање.

Пре свега, концепт целоживотног учења је разрађен у визији развоја образовања у Републици Србији, што је један од општих делова стратегије. У овом делу се наводи следеће: 

• Један од приоритета образовања је развој културе целоживотног учења, што подразумева трансформацију учења и наставе у циљу јачања критичког мишљења, медијске и информатичке писмености, научних, техничких и технолошких достигнућа, одрживог развоја и учешћа на свим нивоима образовања.
• Целоживотно учење је део идеје нефрагментисаног приступа образовању, што значи да се квалитет образовања континуирано побољшава од предшколског до високог образовања и образовања одраслих
• Целоживотно учење 2030. године треба да буде редовност, а не редак изузетак. Иако је образовни систем значајно унапређен усвајањем Националног оквира квалификација (2018), оно што следи је унапређење система у смислу успостављања јасних процедура у оквиру признавања претходног учења, транспарентности и упоредивости система квалификација, као и развоја дијалога и социјалног партнерства.
• Основно образовање као своју главну улогу има обезбеђивање квалитетног основног образовања за све, кроз остваривање општих принципа, циљева и исхода образовања, а посебно кроз развој кључних компетенција (компетенције за целоживотно учење, интеркултуралне компетенције и других). 

У стратегији, један од специфичних циљева је директно повезан са целоживотним учењем. То је циљ 1.8 који гласи: „Побољшани услови за целоживотно учење“.

Главни индикатори на нивоу овог специфичног циља су:

• повећан број поступака за признавање претходног учења које спроводе јавно признати организатори активности образовања одраслих
• повећан број програма које нуде јавно признати организатори активности образовања одраслих
• повећан број одобрених Еразмус+ пројеката у којима учествује Република Србија

Према Закону о основама система образовања и васпитања, један од десет општих принципа образовања је управо целоживотно учење. У том контексту се наводи да је циљ целоживотног учења (које укључује све облике учења и учествовања у различитим облицима образовних активности током живота) континуирано унапређење личних, грађанских, друштвених и других компетенција.

Такође, један од основних циљева образовања у складу са овим законом је развој кључних компетенција за целоживотно учење, међупредметних компетенција и професионалних компетенција везаних за професију, потребе тржишта рада и савремену науку и технологију.

Један важан приступ развоју целоживотног учења описан је у Правилнику о стандардима општих међупредметних компетенција где је компетенција за целоживотно учење једна од једанаест трансверзалних (међупредметних) компетенција дефинисаних стандардима постигнућа на крају средњег образовања. Према овом документу, компетенција за целоживотно учење заснива се на развоју знања, вештина и ставова о управљању сопственим процесом учења. Ученик треба да буде способан да иницира учење, да одабере стратегије учења и евалуира свој напредак и резултате током процеса учења. Ова компетенција такође укључује свест о важности учења, могућностима и потешкоћама у учењу и способностима ученика да превазиђе те потешкоће у учењу. Како је описано у овом правилнику, прилика за развој компетенције за целоживотно учење може бити сваки обавезни и изборни предмет у програму наставе и учења. 

Принципи целоживотног учења су примењени и у области мера активне политике за тржиште рада и политике запошљавања. То се пре свега односи на организовање обука за потребе тржишта рада и оних покренутих на захтев послодаваца. На годишњем нивоу, по окончању поступка јавне набавке, Национална служба за запошљавање организује различите курсеве за незапослене, у складу са Националним акционим планом запошљавања.

Један од најважнијих докумената политике који се односи на целоживотно учење је Закон о националном оквиру квалификација Републике Србије, у ком је описан интегрисани оквир квалификација за све нивое и врсте квалификација које се могу стећи кроз формално и неформално образовање и информално учење.  Током 2021. године, у завршној фази реализације пројекта „Развој интегрисаног система националних квалификација у Републици Србији“ усвојене су до сада коначне измене овог закона. У складу са тим, донети су и поједини подзаконски акти. Један од њих је Правилник о методологији за израду стандарда квалификација. Методологија за израду стандарда квалификација утврђена је посебним документом који ће се користити као главни инструмент за тумачење квалификација на тржишту рада и у систему образовања. Поред овог подзаконског акта, постоје и други релевантни документи и инструменти за праћење интеграције тржишта рада и потреба образовања, као и планирања и креирања јавних политика у области образовања и запошљавања. Неки од њих су: Правилник о систему за разврставање и шифрирање квалификација у националном оквиру квалификација Републике Србије, Национални оквир квалификација Републике Србије, уредбе о доношењу стандарда квалификација за поједина занимања и др.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Агенција за квалификације сачинили су јединствену Листу квалификација Републике Србије, која за сада обухвата око 4.000 квалификација за све досадашње нивое образовања. Листа квалификација је организовани регистар квалификација, разврстаних према одређеним критеријумима, који се користи као инструмент јасне комуникације међу свим корисницима ових података, на националном и међународном нивоу.

Агенција за квалификације је национално тело на највишем нивоу задужено за обезбеђивање квалитета на свим нивоима развоја и примене Националног оквира квалификација у Републици Србији (НОКС). Агенција је надлежна за координацију и подршку Савета НОКС-а, сарадњу са релевантним међународним телима и институцијама и референцирање НОКС-а са Европским оквиром квалификација, координацију и подршку Савета за секторске вештине, као и подршку развоју стандарда квалификација.