Оцењивање ученика
Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (2019), оцењивање развоја ученика је дефинисано као континуиран процес који би требало да има позитиван утицај на мотивацију ученика и њихов приступ учењу. Сваки ученик би, према овом правилнику, требало да буде оцењен за обавезне и обавезне изборне предмете, као и за остале активности у којима учествује. Оцењивање се заснива на неколико принципа: објективност, релевантност оцењивања, коришћење разноврсних техника и метода оцењивања, правичност, редовност и благовременост у оцењивању, оцењивање без дискриминације и уз уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.
Учење и развој ученика може бити оцењивано формативно и сумативно.
Формативно и сумативно оцењивање
Формативно оцењивање представља повратну информацију о тренутном нивоу постигнућа ученика и о његовом ангажовању током часова, односно активности. Главни циљеви формативног оцењивања су: описивање тренутног нивоа развоја компетенција ученика, омогућавање примене индивидуализованог приступа ученику, обезбеђивање специфичних инструкција и смерница за даље учење и развој, итд.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или полугодишта. Током првог разреда основне школе, целокупно оцењивање је описно (како на крају програма, тако и на полугодишту).
Оцене
Уопштено речено, оцена може да буде описна и бројчана. Оцена се дефинише као поуздан и објективан показатељ знања ученика (или његових вештина, учинка, резултата и ангажовања у оквиру практичног рада, спортске или уметничке активности). Оцена је такође и показатељ квалитета и ефикасности рада наставника. Оцена треба да буде јавна и праћена образложењем, што подразумева да садржи препоруке за даље учење и развој ученика. Бројчано оцењивање се врши помоћу петостепене скале квалитативних и квантитативних оцена: 5 (одличан), 4 (врло добар), 3 (добар), 2 (довољан), 1 (недовољан).
Током једног полугодишта, сваки ученик мора да има најмање четири оцене из сваког предмета, које се користе на крају семестра за формирање коначне оцене.
Оцењивање се може вршити на неколико начина: усмено, писмено и практичним радом. Најмање једна оцена током полугодишта треба да потиче од усменог оцењивања.
Према овом правилнику о оцењивању ученика, на почетку сваке школске године процењује се претходно постигнуће ученика. Овај вид оцењивања назива се иницијално процењивање и може се вршити у оквиру одређене области, модула или теме, која су од значаја за обавезни предмет, изборни програм и активност. Резултат иницијалног процењивања није део процеса сумативног оцењивања, али је релевантан за планирање рада наставника и даље подучавање уопште.
Сви облици оцењивања и критеријуми оцењивања се могу прилагодити за ученике који остварују додатну подршку у образовању, путем индивидуалног образовног плана (ИОП-а). За ученике који се образују по ИОП-у 1, оцењивање се заснива на прилагођавању начина и поступка оцењивања. За ученике који се образују по ИОП-у 2, оцењује се на основу прилагођавања стандарда и исхода постигнућа, а такође уз прилагођавање начина и поступка оцењивања. Целокупан скуп мера прилагођавања дефинише се као део индивидуалног образовног плана.
Током једног полугодишта, сваки ученик мора да има најмање четири оцене из сваког предмета, које се користе на крају семестра за формирање коначне оцене. Коначну оцену предлаже наставник, а одобрава наставничко веће. Просечна оцена се израчунава на крају првог полугодишта као просек свих закључених оцена у том полугодишту, а на крају школске године, на основу свих закључених оцена у току те године. Постоје четири категорије просечне оцене: одличан (> 4,50), врло добар (3,50-4,49), добар (2,50-3,49), задовољавајући (< 2,49). Просечна оцена се не може израчунати уколико је нека од закључених оцена 1 (објашњено у делу Напредовање ученика).
Додатне примедбе:
Оцењивање понашања ученика врши се најмање два пута током полугодишта (током и на крају полугодишта). Оно је описно од 1. до 5. разреда и не утиче на просечну оцену ученика.
Оцењивање понашања ученика од 6. до 8. разреда је описно током полугодишта, а бројчано (од 1 до 5) на крају полугодишта и утиче на просечну оцену ученика.
Сумативно оцењивањесе користи и на крају основне школе. На крају 8. разреда ученици полажу завршни испит (мала матура) да би завршили основну школу. Завршни испит процењује компетенције стечене у основној школи и састоји се од три теста: матерњи језик, математика и комбиновани тест (природне и друштвене науке).
Коначни резултати испита су, заједно са просечном оценом ученика, потребни за упис у средњу школу, у складу са Законом о средњем образовању.
Други циљ завршног испита је да процени квалитет рада школе и наставника, као и тренутни статус и напредак образовног система. Свака школа добија извештај о резултатима завршног испита, који се могу користити за анализу повезаности између тих резултата и оцена ученика, за поређење са другим школама, као и за спољашњу евалуацију.
Ученици који желе да се упишу у посебне гимназије (нпр. математичке или филолошке гимназије) или уметничке школе (нпр. музичке или балетске школе) су дужни да полажу посебне пријемне испите који тестирају знање и способности релевантне за жељену школу.
Остваривање стандарда постигнућа ученика такође се испитује кроз национално тестирање на узорку школа и ученика различитих разреда. Овај испит не утиче ни на оцене ученика ни на упис у средње школе; међутим, ученици су дужни да у њему учествују.
Сви облици оцењивања и критеријуми за оцењивање могу се прилагодити ученицима са сметњама у развоју, у складу са њиховим индивидуалним образовним плановима.
Напредовање ученика
Ученици чије су коначне оцене на крају школске године бар задовољавајуће (2) могу прећи у следећи разред, и то је најчешћи случај. Међутим, ученик може, под одређеним околностима, понављати разред. Ако ученици од 4. до 7. разреда имају до две недовољне (1) закључене оцене на крају школске године, они су дужни да полажу поправни испит из тих предмета. Уколико не прођу на том испиту, морају да понављају разред. У случају да имају више од две недовољне закључене оцене на крају школске године, аутоматски морају да понављају разред. Ученици осмог разреда не могу да понављају разред; уколико им је закључена недовољна оцена, понављају полагање поправних испита док не положе. Ученици од 1. до 3. разреда не морају да понављају разред чак и ако имају недовољне оцене, осим ако њихови родитељи не одлуче тако.
Ученици који су на крају полугодишта неоцењени (на пример, због одсуства током полугодишта) морају да полажу разредни испит из тих предмета. Ученици који не положе те испите пролазе наведену процедуру. Разредни испит је такође намењен ученицима који уче код куће или на даљину.
Ученици који су по својим способностима и достигнућима високо изнад просека могу, ако то одобре школски савет и директор, да се пребаце на убрзано образовање, које им омогућава да заврше два разреда у једној години. Они се оцењују путем разредног испита, према правилима која су већ описана.
Прелазак у наредни разред у случају ученика са сметњама у развоју одређено је њиховим индивидуалним образовним плановима.
Сертификација
Осим школске књижице с уписаним закљученим оценама, ученици добијају и сведочанства о завршетку разреда на крају сваког разреда циклуса 2. На крају 8. разреда, ученици добијају сведочанство као доказ о завршетку основне школе.
Ученици чији је просек оцена у свим разредима у основној школи 5,00 / 5,00 добијају посебан сертификат, Вукову диплому, за изузетан школски успех. На основу критеријума које утврђује школа, у свакој генерацији се један ученик бира за најбољег ученика и обично му се додељује књига и/или потврда коју издаје школа.