Врсте институција

Средње стручно образовање (ISCED 3) у Србији траје три или четири године и припрема ученике за тржиште рада.

Иако Закон о основама система образовања и васпитања тврди да сви ученици који су завршили средње образовање имају приступ високом образовању. Најчешће ово важи само за ученике који су завршили четворогодишње програме, док они чије је школовање трајало три године имају могућност посебних курсева за приступ високом образовању.

Неке од школа такође омогућују једногодишњу или двогодишњу специјализацију, шегртовање и друге облике оспособљавања (на пример, обуке одраслих).

Ученици четворогодишње средње школе могу да наставе са високим образовањем ако тако одлуче. Те школе су углавном бесплатне јавне школе, али има и приватних, као и страних школа.

Средње стручно образовање обухвата школе које нуде образовање и специјализацију из следећих области:

• пољопривреда, производња и прерада хране,
• геодезија и грађевинарство,
• економија, право и администрација,
• природне науке и математика,
• електротехника,
• текстилна и кожарска индустрија,
• личне услуге,
• саобраћај,
• машинство и обрада метала,
• здравље и социјална заштита,
• хемија,
• геологија, рударство и металургија,
• шумарство и обрада дрвета,
• трговина, угоститељство и туризам,
• култура, уметност и односи са јавношћу (укључујући музичке и балетске средње школе за талентоване ученике).

Дуално образовање је регулисано Законом о дуалном образовању. Ученици који похађају неки од образовних профила по моделу дуалног образовања похађају део наставе редовно у школи, док остатак времена проводе на стручној пракси. Стучна пракса може да се одвија код само једног послодавца или у различитим предузећима. Међусобна права и обавезе ученика и послодавца уређују се уговором о учењу кроз рад који закључују послодавац и ученик или родитељ односно други заступник ученика. Ученици имају право на месечну надокнаду и то у нето висини од најмање 70% минималне цене рада у Републици Србији.

Дуално образовање на нивоу високог образовања регулисано је Законом о дуалном моделу студија који омогућава студентима да наставе своје школовање на терцијарном нивоу у оквиру дуалног програма. У овом закону је препознат значај активности каријерног вођења и саветовања студената, што је омогућено кроз повезивање између центара за развој каријере у оквиру универзитета/факултета, средњих стручних школа и послодаваца, односно компанија. 

Географска доступност

Број и просторни распоред јавних установа према врсти и структури, планира се актом о мрежи установа како је дефинисано Законoм о основама система образовања и васпитања. Kритеријуме за успостављање мреже јавних средњихшкола одређује Влада, на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Критеријуми за успостављање мреже су:

1. економски;
2. обезбеђивање једнаког права на образовање и васпитање свих ученика;
3. доступности средњошколског образовања и васпитања свим ученицима;
4. организациони - у једној школској згради дозвољен је рад једне јавне средње школе;
5. статусни - јавна средња школа мора да има минимум 200 ученика (12 одељења), а да при томе на удаљености мањој од 20 км не постоји друга јавна средња школа са истим подручјем рада/образовним профилом;
6. демографски - пројекција популације ученика, тренда природног прираштаја деце и миграционих кретања у јединици локалне самоуправе на период од десет година;
7. географски - величина насеља, међусобна удаљеност и саобраћајна повезаност насељених места, као и специфичност брдско-планинских и пограничних подручја;
8. културолошки;
9. оптимизација - усклађивање величине школског простора и броја ученика, као и трошкова одржавања са ценом услуга и важећим нормативима.

Програме општег и средњег стручног образовања и васпитања спроводи укупно 521 школа. Програми средњег стручног образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању као и друге облике стручног образовања остварује 308 стручних школа и 21 школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Ученици могу да изаберу школу која се налази било где у земљи, без обзира на место пребивалишта. Ако је примљен/а у школу која није у његовом/њеном месту пребивалишта, ученик може поднети захтев за смештај у студентском дому у граду у којем се налази школа. Одлуке о праву на субвенционисани или бесплатан превоз доносе се на нивоу локалне самоуправе. Ученици који похађају неки од образовних профила у оквиру дуалног модела образовања имају право на надокнаду трошкова до места на коме се одржава учење на раду. 

Настава може да буде организована код куће или као учење на даљину.

Настава на даљину остварује се на образложени захтев родитеља, односно другог законског заступника, за сваку школску годину. О настави на даљину школа одлучује на основу кадровских, просторних и материјално-техничких услова потребних за овај вид образовања и васпитања и затим подноси захтев Министарству за сагласност.

Услови уписа и избор школа

Најважнији услов за пријем у средњу стручну школу је завршетак основног образовања. С обзиром на то да свака школа има претходно утврђен максималан број ученика, будући ученици морају да буду рангирани. Рангирање се заснива на следећим критеријумима:

• резултати завршног испита на крају основног образовања. Максималан број бодова на овом испиту је 40 (матерњи језик – 13 бодова, математика – 13 бодова, комбиновани тест компетенција природних и друштвених наука – 14 бодова);
• постигнућа у основној школи, мерено укупном просечном оценом у 6, 7. и 8. разреду основне школе, помножено са 4. Максималан број бодова је 60;
• резултати пријемног испита, уколико такав испит захтева школа. Пријемни испити су неопходни за пријем у уметничке школе, као што су музичке и балетске, док у већини осталих стручних школа тај испит не постоји. За музичке и балетске средње школе такође је неопходно да ученик заврши основну музичку/балетску школу, осим регуларне основне школе.

Сви ученици морају да поднесу списак до 20 средњих школа за које су заинтересовани, рангираних по њиховом избору. На том списку могу да се налазе и опште средње школе. Затим се резултати сваког ученика и његове/њене преференције упоређују са списковима и резултатима других ученика. Ученик се потом прима у школу са његовог/њеног списка преференција за коју има довољно бодова да се квалификује.

Приликом уписа у средњу школу, распоређивање ученика за учење кроз рад врше у сарадњи ученик, родитељ (или други законски заступник) послодавац и школа. Начин распоређивања ученика за учење кроз рад прописује министар у сарадњи с Привредном комором Србије.

Узраст и груписање ученика

Ученици обично уписују средњу стручну школу у узрасту од 15 година, те су стога у разредима најчешће ученици истог узраста. Разреди су подељени у мање групе – одељења. Свако одељење се састоји од највише 30 ученика. У неким случајевима, одељења се могу поделити на мање групе, према посебним потребама наставе. Одељења у школама за надарене ученике имају 20 до 24 ученика.

Одељење може да има највише два ученика са тешкоћама у учењу и таква одељења имају мањи укупан број ученика. Одељења у средњим школама за специјално образовање не могу имати више од 12 ученика.

Средње образовање се обично завршава до 18. или 19. године, будући да траје три или четири године. Међутим, то није увек случај, будући да те школе нуде образовање за одрасле или курсеве за специјализацију/преквалификацију ученика.

Организација школске године

Министарство просвете, науке и технолошког развоја издаје школски календар сваке године за наредну годину.

Сваки разред траје једну школску годину. Школска година почиње 1. септембра,а завршава се 31. августа, али радни дани наставника и школског особља су и пре и после тих датума. Наставни део школске године састоји се од два полугодишта:

• прво полугодиште почиње првог радног дана септембра, а завршава један или два радна дана пре 31.  децембра;
• друго полугодиште почиње најближег радног дана 20. јануару и завршава се  последњег радног дана у претпоследњој недељи маја за ученике завршног (3. или 4. разреда). За остале ученике се завршава  последњег радног дана у трећој недељи јуна.

Овај распоред је заснован на укупно потребних 34/37 радних недеља и 170/185 радних дана. Учење кроз рад реализује се у периоду 8-20 часова, најдуже шест сати дневно, односно 30 сати недељно.

Ученици завршног разреда завршавају школску годину раније како би се припремили за завршни и пријемни испит. У току школске године постоје три распуста:

• зимски распуст (између првог и другог полугодишта);
• пролећни распуст (обично пет радних дана око православног Васкрса у априлу или мају) и
• летњи распуст (између другог полугодишта и првог полугодишта наредне школске године).

Осим тога, постоји неколико једнодневних или дводневних пауза за националне или верске празнике, у складу са  Законом о националним и другим празницима.

Традиционално, ученици од 1. до 3. разреда четворогодишње школе и од 1. до 2. разреда трогодишње школе примају 28. јуна своје школске извештаје са оценама за завршену годину/разред. Ученици завршног разреда добијају своје извештаје са оценама и сведочанства на датум који се утврђује сваке године. 

О тачним датумима почетка и краја школске године за наставнике се одлучује на институционалном (школском) нивоу. Према одредбама централног нивоа, наставници имају право на дане одмора као и било који други запослени (минимум је 20 дана годишње за наставнике који се уводи у професију). Дужни су да их искористе током школских распуста. Наставници обично почињу школску годину неколико недеља пре ђака (средином августа), и завршавају је неколико недеља након ђака (средином јула).

Организација школског дана и недеље

Једна школска недеља траје пет дана, од понедељка до петка.

Један школски час траје 45 минута (часови наставе) или 60 минута (практична настава). У одељењима у специјалном образовању, школски часови могу да буду краћи.

Број школских часова не сме прелазити 28 недељно (30 часа за ученике који похађају наставу на језицима мањина), плус до три часа опционих часова. У оквиру тог броја школских часова, један час недељно посвећен је састанку одељенске заједнице, када ученици и њихове одељенске старешине разговарају о свим актуелним темама или о школском животу.

Школа сваке године одређује распоред часова. Најчешће ученици једног разреда мењају смене сваке недеље (једне недеље имају часове ујутро, па следеће поподне). Међутим, то може да варира од школе до школе и зависи од њихових школских програма.

Као део недељног распореда за неке ученике школе могу да организују неколико других облика активности:

• додатна настава за ученике који имају посебне способности, таленте или интересовање за поједине предмете;
• допунска настава за ученике којима треба подршка у учењу;
• припремна настава за ученике који намеравају да полажу матурски испит, разредни испит или поправни испит;
• додатна подршка за ученике са сметњама у развоју, у складу са њиховим индивидуалним образовним планом.