Образовни систем у Србији обухвата:

• предшколско,
• основно,
• средње и
• високо образовање.

Његова основна структура, карактеристике и механизми преласка са нивоа на ниво уређени су:

• Законом о основама система образовања и васпитања,
• Законом о предшколском васпитању и образовању,
• Законом о основном образовању и васпитању ,
• Законом о средњем образовању и васпитању,
• Законом о високом образовању и
• Законом о образовању одраслих.

Деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју и из осетљивих група имају приступ свим нивоима образовања и васпитања.

Образовно-васпитни рад обавља се на српском језику. Он се може изводити и на страном језику, знаковном језику као и двојезично. Припадници националних мањина образовање може да се изводи на матерњем језику, двојезично или на српском језику.

Предшколсковаспитање је део система и одговорност Министарства просвете, науке и технолошког развоја и локалне самоуправе. Тај ниво образовања обухвата децу узраста од шест месеци до основно-школског узраста. 

Почев од школске 2006/2007. године, Србија је увела обавезан предшколски припремни програм за сву децу узраста од пет и по до шест и по година. Његово трајање је 2009. године продужено са шест на девет месеци. Припремни предшколски програм је бесплатан, уколико га реализује државни (јавни) вртић или школа.

Деца са сметњама у развоју као и деца којој је услед социјалне искључености у предшколском образовању могу добити додатну образовну, здравствену и социјалну подршку. Ова подршка се може остваривати у редовним и специјалним (развојним) групама.

Основнообразовање је обавезно, траје осам година и спроводи се у два образовна циклуса.

Први циклус обухвата прве четири године. Наставу свих предмета у том циклусу обавља учитељ, али неке предмете, на пример уметности и страних језика, могу да воде предметни наставници који предају те предмете у другом циклусу. Други циклус обухвата наставу од 5. до 8. разреда, коју за сваки предмет изводе предметни наставници. 

Образовни систем такође укључује приватне основне школе. Осигурана је хоризонтална и вертикална мобилност између приватне/државне школе.

Основно образовање је бесплатно у државним (јавним) школама, док у приватним школама родитељи сносе трошкове образовања.

Поред обавезне основне школе, постоје и основна музичка и основна балетска школа, као и школе за музичке и балетске таленте. Оне нису обавезне, а њихово похађање је бесплатно и финансира се са централног и локалног нивоа. Оснивачи музичке и балетске школе могу да буду, осим Републике Србије, аутономна покрајина и локална самоуправа или грађани, као и друге институције.

Основно музичко образовање траје две до шест година, а балетско четири године и реализује се у два образовна циклуса. 

Образовање у школама за музичке таленте траје десет година, а у школама за балетске таленте осам година.

Ученици са инвалидитетом имају право на образовање у редовним основним школама и у специјалним школама за особе са инвалидитетом. 

Основно образовање одраслих траје од три до пет година, а организује се по разредима, од првог до осмог разреда (по правилу, два разреда се завршавају за једну годину). 

Средњеобразовање није обавезно и траје три или четири године и обухвата ученике узраста од 15 до 19 година.

Средње образовање се реализује као:

• опште образовање и васпитање, које траје четири године (гимназије);
• опште и стручно образовање и васпитање које траје три или четири године (стручне школе)
• опште и уметничко образовање и васпитање, које траје четири године (уметничке школе). 

Средње образовање обухвата и образовне програме за талентоване ученике, ученике са сметњама у развоју и образовање одраслих. 

Према Закону о основама система образовања и васпитања и Закону о основном образовању и васпитању - обавезно образовање се може одвијати и код куће, на захтев родитеља. Родитељи су дужни да о тој одлуци обавесте школу до краја школске године пре школске године у којој желе да омогуће школовање код куће за своје дете. Од школе се тражи да организује завршне испите из свих предмета у складу са званичним програмима. Кућно образовање мора бити у складу са свим званичним образовним циљевима, исходима учења и стандардима достигнућа. За ученике са потешкоћама у развоју или ометене у развоју који морају да прате индивидуални план учења 2, кућно образовање и васпитање усклађени су са постављеним циљевима и исходима учења. Школа је обавезна да води евиденцију о кућном образовању ученика. Правилник о кућном образовању тек треба да буде усвојен и очекује се да пружи више смерница у погледу пружања образовања код куће. Ближе услове за остваривање и начин осигурања квалитета и вредновања наставе код куће, прописује министар.

Високообразовање у Србији није обавезно и организовано је у три нивоа:

• основне,
• мастер и
• докторске студије.

Постоји пет врста високошколских установа:

• универзитети,
• факултети,
• академије струковних студија,
• високе школе и
• високе школе струковних студија.

Србија се придружила Болоњском процесу 2003. године. Током 2005. године донет је усаглашени Закон о високом образовању. Тим законом су формално уведени Европски систем преноса бодова, три нивоа студија и додатак дипломи. Од 2007/2008. студије се одвијају по реформисаним студијским програмима на свим високошколским установама.

Систем високог образовања у Србији нуди две врсте студија:

• академске студије реализоване на универзитетима и факултетима,
• струковне студије реализоване првенствено на високим школама, високим школама струковних студија, али и на универзитетима и факултетима.

Дијаграм који приказује структуру образовног система у Србији дат је у одељку Преглед.