У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, сви наставници са лиценцом или без ње имају обавезу да учествују у континуираном професионалном развоју како бу унапредили наставне методе и друге компетенције.  

Наставници и васпитачи који раде пуно радно време морају да остваре 68 сати различитих видова континуираног професионалног развоја сваке године, и ови сати се рачунају као плаћено радно време. У склопу овог броја сати, 24 сата треба да буду посвећена похађању одобрених програма континуираног професионалног развоја ван школе. Остатак треба да буде утрошен на програме које организује сама институција.

Надзор учешћа наставника и васпитачау програмима континуираног професионалног развоја се врши кроз систем бодовања. Према овом систему, сваки сат професионалног развоја носи један кредит, као и једнодневни професионални састанак. Један ЕСПБ стечен на акредитованој високообразовној институцији вреди 25 кредита. Наставници су дужни да скупе барем 120 кредита учествовањем у различитим програмима континуираног професионалног развоја током периода од 5 година. Најмање 30 кредита морају да буду стечени кроз програме који се фокусирају на приоритетне теме, које одређује Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Професионално напредовање наставника и васпитача на основу континуираног професионалног развоја је могуће и захтева (између осталог) најмање 170 кредита током периода од 5 година.

Организациони аспекти

Министарство просвете, науке и технолошког развоја одређује приоритетне теме сваке три године, као и форму и процедуре за континуирани професионални развој и његову реализацију, програме, услове за професионално напредовање базирано на континуираном професионалном развоју, доделу сертификата као и све остале прописе. На нивоу школе, неопходно је постојање школског плана за континуирани професионални развој. На индивидуалном нивоу наставника и васпитача, они морају да имају лични план континуираног професионалног развоја (портфолио), који је заснован на самопроцени компетенција.

Од 2012. године, план тренинга за континуирани професионални развој је саставни део развојног плана школе и годишњег плана. Унутаршколски програми континуираног професионалног развоја су одређени професионалним развојним планом школе. Овај план доноси управни одбор школе као редован део годишњег плана школе, у складу са развојним планом школе и на основу приоритета и образовних циљева школе, као и стандарда прописаних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Приоритети школе се одређују узимајући у обзир личне планове развоја наставника и резултате самоевалуације, евалуације квалитета образовања у школи, мишљења ученика и родитеља о раду школе, и других индикатора квалитета наставе.

Према Закону о изменама и допунама закона о основама система образовања и васпитања (2013), акредитовани програми континуираног професионалног развоја се финансирају или суфинансирају из државног буџета и буџета локалних власти.

• програми у школи које организује школа (само за наставнике који раде у школи која спроводи програм):
  • истакнути часови или дискусије;
  • презентације програма који су спроведени изван школе;
  • истраживања, пројекти у образовању и експериментални пројекти;
  • стручне обуке на радном месту.

Програми стручних обука на радном месту утврђују се школским планом професионалног развоја. Запослени у управи школе објављују план као редован део годишњег плана рада установе, у складу са приоритетима школе и образовним циљевима и стандардима које прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Школски проритети се дефинишу сагледавањем личних планова професионалног развоја наставника и на основу резултата самовредновања, вредновања квалитета наставе у школи мишљења ученика и родитеља и раду школе и на основу других показатеља квалитета наставе. 

Личне планове професионалног развоја припремају сами наставници, а они се заснивају на самовредновању наставничких компетенција.

• програми стручног усавршавања и конференције које организују различите установе: школе (отворено учешће), НВО, агенције, образовне установе, центри за професионални развој итд. Ти програми морају имати одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја;
• програми које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Завод за унапређивање образовања и васпитања:
  • стручне обуке;
  • стручна окупљања (конференције, конгреси, симпозијуми, округли столови итд.);
  • летње и зимске школе;
  • стручне посете и студијска путовања;
• акредитовани програми у установама високог образовања;
• међународни програми;
• личне активности које спроводе сами наставници.

У обукама стручног усавршавања могу да буду обрађене различите врсте тема. Ипак, посебна пажња се посвећује приоритетним областима које утврђује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Важеће приоритетне области (за период 2012‒2015) су:

• превенција насиља, злостављања и занемаривања;
• инклузија деце и ученика из друштвено маргинализованих (рањивих) група;
• учење да се учи и развијање мотивације за учење;
• јачање професионалних капацитета запослених, нарочито у области метода наставе и управљања одељењем;
• сарадња са родитељима, ученицима и ученичким парламентима.
• информационо-комуникационе технологије (ИКТ).

Обуке стручног усавршавања трају од осам до 24 сата, највише осам сати дневно. Обуку воде барем два водитеља, при чему у обуци може учествовати највише 30 полазника. Од наставника са пуном радном нормом захтева се 68 сати различитих облика стручног усавршавања у току сваке године, при чему се ти сати рачунају као плаћени радни сати. У оквиру тог броја сати, 24 сата  мора бити посвећено акредитованим програмима стручног усавршавања изван школе. Остатак сати треба да се искористи за програме стручног усавршавања које организује школа.

Праћење учешћа наставника у програмима стручног усавршавања врши се на основу система бодовања. У складу са тим системом, сваком сату стручног усавршавања додељује се један бод, као и у случају стручног скупа у трајању од једног дана. Један ЕСПБ бод стечен у високобразовној установи носи 25 бодова. У периоду од пет година наставници морају да стекну барем 120 бодова учешћем у различитим облицима програма стручног усавршавања. Барем 30 бодова мора бити стечено у програмима који су усмерени на приоритетне области.

Подстицаји за учешће у континуираном професионалном развоју (КПР)

У току професионалног развоја, наставници могу напредовати тако што стичу следећа звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник. Напредовање зависи од броја сати стечених у току програма стучног усавршавања, година радног искуства и активности које наставник спроводи да би унапредио квалитет образовања и васпитања у школи. Да би напредовали, наставници морају да прикупе најмање 50 КПР кредита током 5 година из општи услов од 120 кредита. Наставници који су напредовали имају право на повећање плате. Напредовање је регулисано Законом о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, док школска управа одлучује да ли наставник или васпитач испуњава неопходне услове за унапређење.

Наставници имају три радна дана у току године које могу да искористе за учешће у одобреним обукама стручног усавршавања. Распоред одсуства наставника у школи утврђује наставничко веће.

По завршетку сваког програма, наставници добијају уверења која је одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја.