Области студирања

Основне академске студије се организују на универзитетима (тачније на факултетима или уметничким академијама који су саставни делови универзитета) и високим школама академских студија и могу трајати три или четири године (180 или 240 ЕСПБ). Основне струковне студије (енгл. Bachelor appl.) трају три године (180 ЕСПБ) и организују се или на универзитетима или високим школама струковних студија. Након завршетка студија основног степена студент стиче стручни назив са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области (или, у случају струковних студија, стручни назив са назнаком звања првог степена струковних студија из одговарајуће области). Основни студијски програми могу укључивати и израду завршног рада који студент мора да одбрани на крају студија, што зависи од наставног плана и програма одређених студијских програма. 

Главне области студирања у високом образовању Србије су:

• техничко-технолошке науке;
• друштвено-хуманистичке науке;
• природно-математичке науке;
• медицинске науке;
• уметност;
• интердисциплинарне, мултидисциплинарне и трансдисциплинарне науке.

Услови уписа

Завршетак четворогодишње средње школе и стицање дипломе јесу општи услови за упис на основне или интегрисане студијске програме. Посебне услове и поступке за упис уређују високообразовне установе.

Сви кандидати који се пријављују за одређени студијски програм се рангирају на основу општих постигнућа у средњем образовању и резултата на пријемном испиту. Високообразовне институције саме креирају пријемне испите. За одређене студијске програме (углавном у оквиру ISCED 2.1 – Уметност и ISCED 8.1 – Спорт) може постојати тест способности као додатак или алтернатива пријемном испиту.

Већина установа организује пријемне испите који се уобичајено спроводе почетком јула и почетком септембра (када је реч о установама које и даље имају слободна места за упис студената). Рангирање кандидата зависи и од пријемног испита и од успеха на претходном нивоу образовања.  

Високообразовне установе утврђују број студената које ће уписати, при чему тај број не може бити већи од броја који се дефинише у дозволи за рад. Када је реч о високообразовним установама чији је оснивач Република Србија, Влада Републике Србије одлучује о броју студената који ће се уписати у прву годину студијских програма а који се финансирају из буџета државе. 

Наставни план и програм

Високообразовне установе имају аутономију у одлучивању о садржају својих наставних планова и програма. Ипак, постоје одређена општа правила у погледу наставног плана и прорама које прописује Комисија за акредитацију и проверу квалитета – за сваки наставни план и програм треба навести списак обавезних и изборних предмета, као и њихове описе, број ЕСПБ који одговарају предметима и број часова по предметима.

За одређене професије (наставници који раде у основним школама, лекари, фармацеути и слична занимања) неки елементи студијских програма се шире дефинишу националним прописима (Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о здравственој заштити и Законом о лековима). На пример, наставни план и програм за основне студије за стицање звања наставника мора да садржи 30 ЕСПБ који се односе на педагошке и методичке предмете и 6 ЕСПБ за праксу у школи.

Наставне методе

У већини високообразовних установа предавања се држе за велике групе студената. Комисија за акредитацију и проверу квалитета утврђује правила и прописе на основу којих се прописује максималан број студената који могу да присуствују предавањима на сваком студијском степену и за сваку област студирања (техничко-технолошке науке, друштвено-хуманистичке науке, природно-математичке науке, медицинске науке, уметност). Истим прописима се уређује број студената који могу да присуствују практикумима и вежбама – који се најчешће организују у мањим групама.

Не постоје одређена правила за примену наставних метода на студијама првог циклуса. Наставници у високом образовању морају да организују своја предавања у складу са наставним планом и програмом, при чему се не прописују наставне методе које они треба да примењују.

Наставни материјали, као што су књиге и аудио-визуелни материјали, уобичајено се користе у наставном процесу, али они нису увек бесплатни за студенте. Ипак, од студената се очекује да користе дате материјале када припремају испите.

Напредовање студената

Студенти могу напредовати с једне године студија у наредну само ако испуне своје обавезе које се односе на стицање довољног броја ЕСПБ. Студенти који се финансирају из буџета морају да стекну барем 48 ЕСПБ како би се и наредне студијске године финансирали из државног буџета. Самофинансирајући студенти морају да стекну барем 37 ЕСПБ да би могли да упишу наредну годину студија.

Списак обавезних и изборних предмета прописује се студијским програмом. Студент може да полаже испит из предмета од оног тренутка када се предавања из тог предмета заврше док не започну предавања из наредне године. Уколико студент не успе да положи испит из обавезног предмета пре почетка предавања из наредне године студија, мора поново да упише тај исти предмет. Када је реч о изборним предметима, студент може поново да упише исти предмет или може да изабере неки други.

Није дефинисано колико највише пута студент може да полаже испит. Број испитиних рокова у школској години је пет. Уколико студент не положи испит ни трећи пут, има право да полаже испит пред комисијом.

Могућност запошљавања

Сарадња између високообразовних установа и послодаваца није формално уређена у Србији иако се то питање последњих година препознаје као веома значајно питање. 

Стручне праксе су уврштене у неке наставне планове и програме студијских програма у високообразовним установама.

Неки универзитети организују студентску стручну праксу у сарадњи са државним органима да би студенти стекли искуство у раду државне управе.

С друге стране, постоје одређена привредна друштва, углавном из сектора информационих технологија, која уважавају компетенције студената након завршетка одређених факултета и одмах им нуде запослење, чак и пре завршетка студија.  

Осим тога, неке високообразовне установе имају центре за каријерно вођење који помажу студентима да нађу посао или унапреде квалификације како би повећали могућности да се запосле.

Национални оквир квалификација (НОК) је тренутно у изради. Прва фаза је завршена доношењем нацрта НОК за основно и средње образовање. Предвиђа се да ће НОК, када се заврши, обухватати све нивое образовања у Србији.  

Оцењивање студената

Успех студената се континуирано оцењује. Студент може да постигне највише 100 бодова на основу предиспитних обавеза и положених испита.  

Однос бодова постигнутих на основу предиспитних обавеза и оних који се стичу полагањем испита одређује се у оквиру студијског програма. Најмањи број бодова који се односи на предиспитне обавезе је 30, а највећи 70, од укупно 100 бодова.

Успех студената на испиту исказује се бројчано оценама од 5 (није положио/положила) до 10 (одличан/одлична).  

Високообразовне установе такође могу да успоставе начин оцењивања који није бројчани, довођењем у везу односа датих оцена са оним који се изражава оценама од 5 до 10.  

Општим актом високообразовне установе уређује се прецизан начин полагања испита и оцењивања успеха на испитима.

Додела диплома

Орган који је одговоран за издавање диплома је високообразовна установа. Након завршетка првог степена високог образовања, студент добија диплому са назначеним звањем, просечном оценом и бројем постигнутих ЕСПБ бодова. Студент добија и додатак дипломи који садржи информације о степену, врсти и садржају студија које је студент са успехом завршио.

ENIC/NARIC Србија (Центар за информисање о признавању иностраних високошколских исправа и признавање у сврху запошљавања) је основан 2015. године. Овај орган регулише процедуре признавања страних диплома, у сврху запошљавања. О признавању диплома у сврху наставка образовања одлучују високошколске институције.