Skip to main content
European Commission logo

Eurydice

EACEA National Policies Platform:Eurydice
Администрација и управљање на локалном и/или институционалном нивоу

Serbia

2.Организација и управљање

2.7Администрација и управљање на локалном и/или институционалном нивоу

Last update: 25 February 2021

 

Предшколско, основно и средње образовање

Према Закону о основама образовног система, орган управљања у школи је школски одбор, а орган управљања у предшколској установи је управни одбор, именован на локалном нивоу на период од четири године. Орган управљања има девет чланова, које именује и разрешава скупштина локалне самоуправе. У његовом саставу су представници запослених, родитеља и локалне самоуправе.

Национални савет националних мањина предлаже најмање једног члана локалне самоуправе за орган управљања установе у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине или посебним законом прописано да они су од посебног значаја за националну мањину.

Орган управљања установе има следеће одговорности: доноси статут, опште акте, образовни програм (предшколски програм, школски програм и програм за педагошки рад) и планске документе, укључујући финансијски план и план професионалног развоја; разматра и усваја извештаје о њиховој примени, о пословању, о вредновању и самовредновању, о излетима и екскурзијама; расписује конкурсе и именује директора установе; прати поштовање општих принципа образовања, реализацију прописаних циљева образовања и стандарда постигнућа; разматра и предузима мере за побољшање услова рада и спровођење образовно-васпитног рада; одлучује о жалбама или жалбама поднетим против одлуке управника.

Поред представника синдиката, два представника ученичког парламента такође присуствују састанцима управних тела и учествују у његовом раду без права гласа.

Међутим, проширени састав управних тела средње школе такође укључује двоје ученика који равноправно учествују у доношењу свих важних докумената и одлука, осим оних који се односе на финансијско пословање, људске ресурсе и одлучивање о жалбама и жалбама ученика и запослених.

Савет родитеља је саветодавно тело установе. Свака институција има Савет родитеља, осим школе за образовање одраслих. Савет родитеља састоји се од по једног представника родитеља ученика за свако одељење или предшколску групу. У установама у којима припадници националне мањине стичу образовање и васпитање, представници националне мањине су пропорционално укључени, а у установама у којима деца и ученици са сметњама у развоју стичу образовање, укључен је и представник родитеља деце и ученика са сметњама у развоју.

Савет родитеља одређене установе предлаже скупштини локалне самоуправе три представника родитеља за чланове органа управљања. Савет родитеља одлучује о излетима и разматра сва релевантна питања пре доношења одлука у школском одбору тј. управном одбору установе, посебно она која се односе на: предложени програм образовања, изборне предмете и уџбенике, планска документа, мере за обезбеђивање безбедности деце и ученика, осигурање квалитета, побољшање образовно-васпитног рада и услова наставе и учења, одговарајуће коришћење средстава потеклих из донација, средстава од проширеног пословања установе, зарађених од ученичке задруге и добијених од родитеља.

Директор (директор школе или директор предшколске установе) је руководећа позиција у институцији. Директора именује министар сваке 4 године на основу конкурса. Школски одбор расписује конкурс и образује интерну комисију за избор директора школе која има непаран број чланова и спроводи поступак избора. Ово тело обрађује конкурсну документацију, обавља разговоре са кандидатима и прикупља мишљења / оцене од педагошког и наставничког већа.

Обавеза ограна управљања установе у којој се образовни рад остварује на језику националне мањине, као и у установи за коју је прописано да је од посебног значаја за националну мањину, јесте да прибави мишљење о кандидатима од одговарајућег националног савета националних мањина пре именовања.

Директор је за свој рад одговоран школском, односно управном одбору установе и министру. Ограна управљања установе одлучује о правима, дужностима и одговорностима директора.

Директор је одговоран за законитост рада и успешно пословање установе. Обезбеђује спровођење образовно-васпитног, односно васпитно-образовног програма и све друге активности установе; обезбеђује осигурање квалитета, спровођење поступка самовредновања установе, праћење и вредновање остварености стандарда постигнућа и промоцију квалитетног образовно-васпитног и васпитно-образовног рада. Директор установе такође организује и стиче увид у педагошки рад, прати квалитет образовно-васпитног односно васпитно-образовног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређење компетенција и професионални развој запослених; одлучује о утрошку средстава прописаних финансијским планом и одобрава одговарајуће коришћење тих средстава у складу са законом; планира и прати стручно усавршавање и спроводи поступке потребне за напредовање у служби наставника, васпитача и стручних сарадника; предузима мере у случајевима кршења законских забрана и недозвољеног понашања запослених и у случају негативног утицаја на децу и ученике; обезбеђује правовремени и прецизан унос података и обезбеђује одржавање ажуриране базе података о институцијама у оквиру Информационог система за управљање образовањем Министарства просвете, науке и технолошког развоја, обезбеђује благовремено пружање информација запосленима, деци, ученицима и њиховим родитељима или старатељима, стручним управљачким телима установе по свим питањима од интереса за рад установе и рад самих тела, као и о другим релевантним питањима.

Два национална тела имају важну улогу када је реч о питањима образовања: Национални просветни савет и Савет за стручно образовање и образовањеодраслих, које именује Парламент, односно Влада. Ова два тела пружају подршку у промоцији и развоју образовања и она су од националног значаја када је у питању креирање програма, надгледање и координација развоја образовања и обука, као и надгледање и координација интереса и потреба свих партнера образовног система.

Високо образовање

Начин управљања високошколским установама је исти у установама чији је оснивач Република Србија и у приватним установама. Свака високошколска установа има управљачко и стручно тело.

Према Закону о високом образовању, високошколским установама управљају савети високошколских установа и органи управљања изабрани од стране савета. Број чланова савета високошколске установе је најмање 17. Савет независне високошколске установе има једнаку заступљеност представника свих високошколских установа. То значи да га чине представници институције (чине укупно 55% чланова), оснивача (чине укупно 30% чланова) и представници студената (чине укупно 15% чланова).

Када је оснивач држава, представнике оснивача именује Влада из реда угледних личности у науци, култури, образовању, уметности и привреди. Управљање се првенствено односи на финансијско пословање и усвајање интерних правних аката високошколских установа. Главне одговорности савета су: усвајање статута, финансијског плана, годишњег извештаја о активностима, давање одобрења, избор извршног тела итд. Број чланова, поступак предлагања, избор чланова савета, начин рад савета и одлучивање уређује се статутом или актом о оснивању високошколске установе.

Извршни орган универзитета је ректор; извршни орган факултета је декан; а колеџа и колеџа примењених студија-директор. Ректор, декан, односно директор бира се од стране наставника који раде у високошолској институцији са пуним радним временом и то на период од три године, са могућношћу једног поновног избора.

Избор ректора врши се у складу са разрађеним демократским процедурама заснованим на статуту универзитета. Кандидате за ректоре, декане и директоре колеџа предлаже стручно тело - Сенат, а бира их савет високошколске установе.

Стручно тело високошколске установе задужено је за одлуке о питањима од интереса за реализацију курсева студијског, научног, уметничког и истраживачког рада.

Заступљеност студената високошколске установе у Србији такође је регулисана Законом о високом образовању. Једно од тела на универзитетском нивоу је Студентска конференција универзитета или Студентска конференција академија примењених студија, која је формирана у сврху представљања и подршке заједничким интересима студената као партнера у процесу високог образовања. Ово тело делује као правно лице и чине га представници студентских парламената универзитета. Организација и рад конференција регулисани су статутом, који је у складу са Законом о високом образовању. Извори за расправу о конференцијама обезбеђују се из буџета Републике Србије.

Такође, представљање студената има важну улогу у неким релевантним телима високошколске установе као што су: руководеће тело, стручно тело и Студентски парламент. Студентски парламент је главно тело високошколске установе које уписује само студенте. Број чланова студентског парламента регулисан је општим актом високошколске установе. Право избора и избора за чланове Студентског парламента имају сви студенти високошколске установе. Представници студената са инвалидитетом и студенти уписани мерама равноправности биће заступљени у чланству Студентског парламента. Избор чланова Студентског парламента врши се сваке друге године тајним гласањем и непосредним гласањем.

Ученички и студентски стандард

Институције за ученички и студентски стандард, у којима ученици и студенти имају право на смештај, исхрану, образовни рад, одмор и опоравак, као и на културне, уметничке, спортске и рекреативне активности и информације, имају Управни одбор и председника. Оснивач именује Управни одбор и председника.

У Управном одбору, поред представника оснивача и запослених, учествују и представници свих заинтересованих страна (представници родитеља или старатеља студената, универзитета и студената). Представник синдиката наставника у установи присуствује састанцима Управног одбора и учествује у његовом раду без права гласа.

Руководилац се именује на основу јавног конкурса, на предлог Управног одбора. Шеф је одговоран управном одбору и оснивачу. Током именовања и смењивања Управног одбора и председника, посебно у институцијама које се налазе у локалним самоуправама у којима је мањински језик у службеној употреби, мора се прибавити мишљење релевантног националног савета националних мањина.